Stare srpske biografije. Knj. 1

162 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

челне војводе, не хотећи оставити свога цара, будући му верни, указаше му и последњу љубав, те собом понесоше мртва цара. Али, бојећи се дугога пута, распорише му утробу, па, избацивши сав дроб, тело му пресолише, и донесоше у своју домовину.

Тај више споменути Стрез бејаше гоњен од цара Борила, који после убиства цара Калојана беше преузео царство, и хоћаше га убити као царског рођака. Јер и тај Готин,'' поменути Стрез, беше чувен храброшћу много, да су му због тога још више завидели, па тражаху смрћу душу његову, јер га се бојаху, да се не зацари, па да њих не поубија. Тако, дакле, гоњен од њих и сасвим одагнан, немајући где смирити се, добеже благочастивоме великом жупану и самодршцу Стефану. А он, христољубив, прими га радосно са свима, који су дошли с њим, указав му сваку љубав и душевност своје кротости. Поштоваше га не као пребеглицу него као драгога сина, те њега, недостојна, удостоји своје трпезе, тако да многи начелници Стефанови раптаху због те многе љубави према њему. А они, који владаху у Загорју, много пута мољаху у самодршца Стефана за Стреза, али не да се спасе, него да се убије, и час велике дарове шиљаху да би задобили љубав, а час ратом прећаху, али увек за њ мољаху. Стрез ово разумеваше, те се бојаше и трепташе, па помишљаше и на другу страну бежати, да не буде како предан у руке непријатеља својих. Али побожни (Стефан клетвама га увераваше да се тога не боји. Да би га боље уверио о правој вери и љубави према њему, побратими се с њим, недостојним, на Светом Јеванђељу и обдари га много коњма, и људма, и свима потребама, А пре тога, каошто казасмо, Готи се много осилише и, нашавши многе грчке градове пусте и беспомоћне, заузеше их и

У Дошао после Калојована, 1207. год. !' Бугари су се у нас понекад звали и Готи.