Stare srpske biografije. Knj. 1

_ ЖИВОГ СВЕТОГА САВЕ 168

држаху, па заузимаху и градове око Солуна, држећи у рукама и Охрид.

А побожни Стефан неке од властеле загорске који тада држаху оне градове, придоби за овога Стреза као за сродника царева и свога брата, и они му се са својим градовима придружише. И прво га Стефан уведе у један тврди град по имену Просек, дав му своју војску у помоћ, а и сам га иоможе, и утврди, и огосподи, удостојив га да има у њему друга и брата. М, пошто уговорише да се један другом налази у свакој помоћи, заузе и градове других и људма их умножи. Јер га знађаху загорски људи, те му многи прилажаху.

Хоћу овде да испричам безумље његово, и ако дуљимо причање. Много се, дакле, обогати, да би се могло згодно о њем рећи: угоји се, задебља, и рашири безумљем,! и заборави на Бога, понесав се умом. Јер се показа убица и немилостив, јаростан, и опак, и врло нечастан. Јер утврди свој дом на камену у више поменутом Просеку, а тај камен бејаше врло висок, до двеста сежања“ и више, под којим одмах тече велика река, по имену Вардар. На том, дакле, камену, помостив га дрветом, начини своје позориште. Кад би, бедник, хтео да се весели, он би ту седео, пијанчећи на мрском, смртном судишту, играјући и веселећи се. А весеље његово бејаше смрт човечја, и за малу кривицу осуђиваше кривца на смрт, и заповедаше да се

баци са оног страшног високог камена од онога

позоришта. Кад кога тако бацаху, он; весео, узвикиваше: „Пази да не исквасиш кожуха !“, јер бачени немађаше где пасти до у саму реку. А ако је ко имао кога од својих, то би они или људи који се Бога боје обилазили ону реку, тражећи га да ли га је где вода избацила, па да га „нашавши погребу, каошто доликује човеку. Ако би се где у дубини задржао, то би био храна рибама. Тако,

1 По псалму 73 ст. 7. '= Сежањ = мера за дужину од

шест - стопа. -

1е