Stare srpske biografije. Knj. 1

Боа

164 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

каошто _рекосмо, његово весеље бејаше смрт _ човечја. Тако он рађаше, јер уздајући се, каменоумни, у своју силу и тврдоћу високога камена а не у Бога, у себи рече: „Ко је тај, који ће 'ме одавде сврћиг“ А не сети се, бедник, онога што је речено таквоме: „Пошто си био врло бешчастан, а срце се твоје охолошћу узнело, подижући дом свој на висину и говорећи у српу својем: Ко је тај који ће ме сврћи7, вели Господ: Да се и као орао узнесеш, и да усред звезда гнездо свијеш, и отуда ћу те сврћи,“!3

Слушајући ово о њем, побожни Стефан жаљаше и, бојећи се Бога, у савести се осуђиваше, што је тако сверепоумна јунца од смрти спасао, хранио и огосподио, па му беше мрско и само његово братство. Ради тога много пута му писаше, поучавајући га и молећи да престане тако што радити, али каошто Соломон каже говорећи: „Укори мудрог, заволеће те; укори безумнога, омрзнуће те“/“ тако и овај, у истину, безумни, омрзе онога који га љубљаше, јер предаде забораву све што му некада учини Стефан, те му се за доброчинства показа незахвалан, јер, погазив заповед божју, постаде клетвопреступник и, презрев јеванђељско побратимство, одбеже љубављу од њега и одступи и вером. И постаде роб зависти и злоби, и, не страшећи се Бога, поквари душу своју, јер за небројена добра Стефанова према њему враћаше му безбројним злима, празноумни, јер, измирив се са Грцима и прионув својим Готима, сабра од обојих много набројено мноштво свакојаких народа, па с великом охолошћу, ричући као лав, крену се на отачаство његово с намером да му напакости и да га сасвим опустоши: А кад чу ово побожни (Стефан, шиљаше много пута своје благороднике овоме нечовеку, говорећи да се сети пређашње љубави и молећи да се окане

18 По пр. Исаинји гл. 14., ст. 13—15. 1 Приче Соломонове та. 9.. ст. 8.