Stare srpske biografije. Knj. 1

за 166 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

дршца и све начелне војводе његове с речима: „Идем прво ја непријатељу иговорићу му, па, ако. и мене, као и многе до сад, не послуша, кад га будем поучавао о Богу, онда ви чините своју човечанску дужност“.

И одмах с давидском кротошћу и вером изиђе к ономе Голиату, и нађе да је сабрао велико мноштво од многих народа и да иде на његово отачаство. А посред њих њега самог, друга његова, о ком Давид казује: „Видех безбожника како се преузноси и виси као кедри ливански“!“, и, кад угледа Светога, каошто имађаше обичај кад бејаше у самодршца Стефана, пав на земљу, поклони му се, и Свети га, љубазно примив, целиваше.

И кад се састадоше, и кад бише за трпезом, Свети га поучи многим слатким божјим речима пред многима верним, да престане од јарости безумља својега, и да се врати првој љубави његовој, да не буде крив за пролиће крви и за убиства многих, тако да су се сви који су слушали дивили сладости језика и сили речи Светога и премудро му говораху: „Саће су медено речи добре; а сладост њихова души исцељење“. А он, горак душом, показиваше се не сладак него још ештар, тако да су се сви чудили и молили Светоме, а противу њега негодовали. А кад се раепреми трпеза, опет му Свети насамо говораше, утољавајући и молећи га, да им са већом љубављу него пре прионе. Опомену га како је пређе с љубављу примљен и спасен смрти од оних који су тражили душу његову, опомену га хране и побратимства, поучаваше га да не презре страх божји, нити да помисли да се поигра Богом, преступајући клетву. Мсприча му и о летећем српу, који Захарија виде, и чија је дужина 20, и ширина 10 лаката, који жање непокајана клетвопреступника де емрти, светећи му се. И није могућно све изрећи,

15 Псалам 37., ст. 35. 7 Приче Соломонове га. 16,, ст. 24. 1 Пр. Зах. га. 5., ст. 1—2,