Stare srpske biografije. Knj. 1

168 СТАРЕ БЕОГРАФИНЕ ==

ка Христу молитвама. својим, не "дај да буде на срамоту чеда и слугу твојих!“ И одмах, уверив се од Бога Духом Светам, реченим у души његовој: „Спас твој јесам ја“, брзо се крену на пут у своју домовину за време ноћи. А онај, који не послуша Светога који му је саветовао добро, спавајући ноћу, одмарајући се и наједном са одра викну страшним јеком, јер Господ који је близу праведноме прошењу, да услиша молитву оних који га се боје,“ посла анђела љута, да га убоде посред љутога срца његова. А кад они око њега скочише и упиташе га за узрок страшнога узвика његова, а он од узбуђења, једва дишући, исприча како је неки страшан младић, рече „по Савиној заповести дошао к мени на спавању, и, истргав мач свој, прободе ми њим срце моје“, и све узбуђено мољаше да с великом брзином зову Саву. Потекоше и стигоше, и Светога не нађоше, јер беше отишао. јер тако и хтеде Бог, да не нађе онога који ће га исцелити. И тако са страшним јечањем од невидљиве ране у срцу те ноћи напрасно испусти дух. А ратници они, од њега сабрани, видевши брзо убиство његово молитвама Светога, страхом великим обузети, а уједно бојећи сеи напада Стефанова, брзо се враћаху у своју земљу. А неки од бољара т. |. слугу Стрезових, волећи да уђу у војску Стефанову, брзо стигоше, па му причаху о напрасном и невидљивом убиству његову. А Свети много плакаше, јецајући због испокајања његова, и тако, захвалив Богу, дође у своју земљу к Стефану, мир и љубав исповедајући. И ничим се што је било Свети не смеђаше похвалити или што говорити, него, шта више, беше смерношћу много као тужан и невесео. А Стефан, сазнав од оних који су били са Светим за узрок невеселости његове шта је било с њим, не смефући о том питати га, испита све од војника који су дошли и, сазнав о страшној смрти противни-

22 Иеалам 345 ст. 18.