Stare srpske biografije. Knj. 1

1 га, СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ Е =. Е: ње ~

уреди, и правило црквенога устава и живота иночког узакони, и преда да се тако држи, и, пошто у место себе постави браћи игумана кога знађаше да уме старати се о душама њиховим, пошто целива цркву и часни и мироточиви гроб свога светог оца пречасног Симеона, па га и накваси многим сузама, и помаза се светим миром његовим, и, пошто свима даде благослов и мир, изиђе. И дође к самодршцу брату, хотећи се пољубити с њим ради растанка, а он сматраше одлазак његов за излазак душе своје,и много плакаше, и са свима благородницима мољаше, хотећи задржати га, и, никако не могући, веома се ожалости. А Свети, видећи душе њихове у крајњој тузи, утешив срца њихова речима наде, рече: „Ако благоме Богу буде воља, опет ћу вам се вратити.“ М тако се испусти из руку њихових.

А самодржац Стефан даде му велико мноштво злата на потребу њему, и на раздавање манастирима у Светој Гори, и онима који усамљено живе и свима потребитим, и сам га с благородницима испрати до међа грчке земље. И тако Духом Светим вођен дође у Свету Гору. Сви који га знађаху, сазнавши за долазак Светога, веселом душом Богу захваљујући, долажаху да га виде. јер сви га љубљаху и због крајње смерности, по првом животу бејаше свима сав њихов.

И живљаше доста времена у првој ћелији мучања у Кареји, понављајући пређашње младићске трудове пошћењем, а љубазни брат Стефан самодржац сматраше да се раставио с душом својом тшто се лишио брата и учитеља и ратнога савојника у молитвама к Богу. јер таква беше без мере љубав њихова, каода су у два тела једну душу носили. Много пута, пишући му, пошиљаше, говорећи му: „Одлазећи од нас, надом нас утеши да Ћеш нам се вратити, а дуговременим задоцњењем болешћу ме и тугом облажеш. Не презри онога који те љуби,. доласком твојим развесели душу