Stare srpske biografije. Knj. 1

Ли Н 175: живот СВЕТОГА САВЕ (о

моју.“ А овај христољубац не хтеде се одлучити од анђеоских сродника, божјих угодника, пречасних

отаца и сапосника, не иђаше, расудив да је боље-

у таквим приликама ожалостити брата него ли Бога. Потом божјим неиспитаним издашностима и дубином неисказаних његових судова, којима, како ми не знамо, врши наше спасење, преста да излази и устави се миро свето, које обично беше

истицало од Бога осењењем Светога Духа из све-

тих моћију пречаснога Симеона, да ли по греховима нашим, гес знамо, да ли је и овим Бог хтео удивити свете своје угоднике, и да свима објави колику љубав има према њима, и колико и они добрим делима стекоше слободе к њему. И ово се од многих неће утајити, и прекидањем неких чудеса, ако и за мало, покренуће их к врлини. Дакле, да ли овако, да ли онако, али се задржа и не изиђе.

У тузи, и врло великој, беше самодржац Стефан, сматраше да је божји гнев, говораше да се одвратио од њих његов отац Симеон, очекиваше с небеса неку казну. Помишљаше на грех свој, и испитиваше савест, осуђиваше се, тужаше, очајаваше, молбама и молитвама узлажаше к Богу и к светоме оцу, милошћу према убогим и свим што је добро труђаше се преко мере, да заустави очекивани од Бога гнев, а извештај је, говораше, ако Бог благоволи у добрима својим, ако миро истече. И пошто се свето миро затвори свима изворима, и не истицаше, не налажаше срцу утехе. Пошље к Светоме, у Свету Гору извештај О свем шта је било. Нађе узрок, да, дошав овога ради, утеши виђењем његовим много жалосну душу своју, па ће му дати безбројно злато на раздавање где зна, уједно га

+ Овај одлазак (Св. Саве у Св. Гору неки историчаре објашњавају незадовољством (Св. Саве радом Стефана Првовенчаног, који је, оженив се унуком дужда млетачког Дандола,. подлегао утицају римском, обећавајући папи покорност и тражећи · од њега круну краљевску, која му је послана 1217, г. Ово се може извести и по даљем причању о престанку истицања. мира. и о забринутости Стефановој због тога. -