Stare srpske biografije. Knj. 1

Живот СВЕТОГА САВЕ 175

слушност према теби од чеда твојих, и учинићеш да твоја света рака, осењена Духом Светим, точи свето миро и сада као и пређе, и, њим помазав, развеселићеш чеда своја и народ свој да не тугују у жалости. И каошто си рекао, док си био још у пути као ја, да ћеш ме послушати Бога ради, и кад Богу отидеш, да ме нећеш оставити молитвама — ако си истинито обећао — тако и сада, господине мој, нека разумем твоју отачаску љубав, да ме као пређе телом и сад, још више, духом слушаш, да се не посрамим, како се надах на те с Богом, да се не лишим наде, моли се за нас, оче, Господу у светим својим молитвама.“

И брату Стефану написа засебно утешно писмо, па пошље једнога од ученика својих, часна и пречасна старца Иларију монаха који је имао чин свећенства, да га однесе у српску земљу из Свете Горе, заповедив да посланицу пречасноме Симеону никоме не преда или да је прочита. Заповеди му шта ће све учинити молбама к Богу и к Пречасноме, означив му и дан у који ће, одслужив службу свету, прочитати посланицу над гробом Пречаснога.

А послани овај Иларион јеромонах, приспев у српску земљу и дошав благочастивоме Стефану, предаде му писмо од Светога, па му каже да носи и посланицу к пречасноме Симеону, али, говораше, да му је заповеђено да је никоме не предаје. А Стефану, док читаше своје писмо, испуњаваху се очи сузама као језеро водом, дивљаше се немилосрђу братовљеву Бога ради, да га не могаде толиким плачем и мољењем склонити да му дође, али радосно прими писмо и посланика у име онога који га је послао, и веселом душом обесели му се као пророку божјему. Каја

А старац, по заповеди, похита стићи ка гробПречаснога, да све заповеђено му од Светога мола бама изврши. Христољубиви пак Стефан не отпусти га, говорећи. „И ја идем с тобом.“ А кад су заједно дошли до часнога и светог манастира, у