Stare srpske biografije. Knj. 1

74. СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

мољаше да дође и да се молитвама његовим опет миро излива. Братске и милостивне и жалостиве речи му писаше говорећи: „Откако твоја пречасност, господине, отиде, и свети отац наш Симеон, како видимо, духом одврати лице своје од нас, јер се заустави истицати миро свето које осењењем Светога Духа из светих својих моћију обично изливаше на утеху нама и целбу, и друга многа чудеса од призирања Духа Светога не видеше се више као пређе. Много се молисмо да нас овима опет обдари, и по природи очево милосрдно срце закључа од нас неприродно немилосрђем као железом, и не послуша нас. Да ли нам се ово догодило због грехова наших, што поживесмо неугодно Богу, или што ти ниси с нама да нас чистиш од грехова2 Тога ради молим те и молим ти се, излечи ми болест, смилуј се на сузе моје, иако не смем, због многих мојих грехова, да се удостојим имена брат твој, помилуј себе и нас једнородне и саутробне по матери. Дођи нама, Богу омиљени, и пречасноме своме оцу, па и свима од њега рођеним, да би владика Господ наш Исус Христос твојим доласком к нама милостивно просветлио лице своје, и да би заповедио твојим молитвама пречасноме оцу нашем Симеону да Духом Светим истаче миро свето из светих моћију својих, и да нас као своје слуге, по првом обичају, учини утешеним.“

А Свети, каошто напред рекосмо, не могав се одвојити од сладости живота у пустињи, у посту и мучању, још више клонећи се славе људске, из љубави према Богу омрзе> и брата својега, и не умилостиви се ићи к ономе који плаче. А напише својом руком молбену посланицу Светоме као живу, који по смрти није умро, с речима: Као од Бога ти заповеђено и од нас, Пречасни, умољен, презри и по које сагрешење. према Богу и непо-

5 Но овом јаком изразу види се да -е-Св: Сава заиста био „љут на Стефана због његова попуштања католицизму.