Stare srpske biografije. Knj. 1

182 " СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

водама и нижим стајао напред и говорио: Достојан, а, шта више, Бог је своје објавио. Неко је од достојанственика видео и причао после патриарху, како се при постављању његову излила нањ светлост небеска, и обасјала га, и учини га свега огњаним, као светлост.

И, кад се божанствена служба свршила, цари сви царски људи сакупише се да се благослове од руке новоосвећеног архиепископа. А благочастиви цар обдари довољно златом убоге због постављења његова, патриарха и митрополита, епископе са свим свећенством, и многе благороднике позове у царску палату за саобеднике себи, а првоосвећени васељенски патриарх прими архиепископа српског за сапрестоники и сатрпезника. Веселећи се неисказаном радошћу због тога и приређујући велико утешно тржанство свима, цар обдари патриарха и митрополите, епископе и све свељенике великим даровима, свакога по- доликовању, тако да су се сви дивили превеликој царевој љубави према Светом.

Хоћаше Свети, по од Бога одређеном му суду, поћи у земљу својега отачаства, па прими божји савет и разум у своје срце, размислив о мучноми дугом путовању и многом издавању злата даривањем, када се буде долазило у царски Константинов град да се ту архиепископ освети. Уз тои о размирицама самодржаца источних са западним, и о бедама које ће настати због нереда међу њима, и о удовиштвуо цркве због оскудице да се иде у царски град на освећење, или да због какве мржње цар и патриарх тако држе цркву. Размислив о свим тим невољама, хотећи учинити западну“ нашу шркву слободном од свих њих и Богом самовласном којом ни у чем неће владати источна, призва у помоћ молитвама пречаснога свога оца Симеона и Бога ради тога, па приступи цару го-

5 За цркву се каже да је удова (празна) после смрти архнепископа или епископа, све до постављења новога.