Stare srpske biografije. Knj. 1

живот СВЕТОГА САВЕ | 188

ворећи: „Ако си Богом уверен, помислио си, наклоњен нама, учинити нам савршену и милостивну љубав, да по заповести твојега царства примим од блаженога и свесветог оца васељенског патриарха благослов и заповест устима и буком, и писмено, да после овога наш архиепископ не долази овамо у Константинов град на освећење, него да се онде освети од својих епископа.“ |

А цар, чув то, промени лице своје због високе молбе, јер и патриарху и свима благородни-“ цима беше сасвим неугодно. Јер хоћаху да их освећењем и влашћу црквеном имају покорним себи, послушним и дароносним. Али ради велике љубави коју цар имађаше према Светоме, срамљаше га се да га, не испунивши му молбе, отпусти жалосна, па, ако је и с муком утишао оне који негодоваху, учини Светоме по молби. И Свети патриарх, умољен од цара, напише благослов, да више не долазе од српске земље у Константинов град, када хоће да освете себи архиепископа, него да тај архиепископ са сабором својих епископа то учини, или пак да се сами епископи сакупе ин да освете себи архиепископа. Руком и устима патриарх и сви архиепископи, митрополити и епископи благословише Светога, и благословише и оне који _ ће по њему бити и заповести благословене, потписавши сваки својом руком, предадоше Светоме. Много дана примаше патриарх Светога у дом црквени, и као новоосвећена учаше га свима правилима црквеним, када питаше. -

Пошто га обдари жазлом светитељства и светим одеждама свећенства, напише му другу заповест с речима: „Ја Ђерман, васељенски патриарх, архиепископ Константинова града, новога Рима, у име Господа нашег Исуса Христа осветих Саву за

8 Западна — усмислу географском, на западу од Грка. 7 Овде се јамачно мисли да архиепископ за живота може себи да постави заменика, каошто је Св. Сана, полазећи за Јерусалим, поставио Арсенија.