Stare srpske biografije. Knj. 1

живот СВЕТОГА САВЕ 185

и благословити од њега и дати му опроштајни целив у Господу. М с радошћу, дакле, Бога похваљиваху ради онога што је на њему учинио, а и жалост их обузимаше, жалећи за добрим својим у Богу храниоцем, сапосником и подвижником, и што је још од детињства одрастао с њима у пустињи. А он као из почетка у Богу богати даровалац утеши све милостиво речима, и обдари потребама, па, замолив их да му буду помоћници молитвама к Богу, отпушташе свакога своме дому. А кад чу прота и сви игумани од великих и малих манастира, како је патриарх дао Светоме власт освећивања по области својој, сви по реду призиваху Светога у своје манастире, и с којима Свети свршиваше свету службу, освећиваше им попове и ђаконе и чатце. „ИМ бејаху сви заједно у цркви у молитвама, каошто се казује у делима апостолским, и ломљаху по домовима хлебове, и примаху храну у радости и пространим срцем, хвалећи Бога за све,“1

Тако Свети, пошто се поклони у свима манастирима свима црквама, и пошто проти и игуманима и свима у Господу даде целив, дође опет у свој манастир Хиландар. Игумана засебно научи како ће онима под њим сваком врлином на себи показивати пример, а браћу опет како ће у свем игумана слушати са страхом божјим.

И тако, дав свима мир и благослов и у Господу целив, изиђе из манастира, узев са собом оне које знађаше подобним да их постави за енископе. Често, обрћући се, обазираше се на дубове пустињске Свете Горе и на оштре камените путове по којима, бос ходећи, похађаше свете, сећајући се блаженога живота оних пустињика изван таштега света, и узвишавања умом од онога што је земаљско к Богу непрестаном жељом и молитвама. Размишљаше и о првом свом животу и о многој

• Чаташ — онај који чита апостол, псалтир и друго. !" Дјела ан. гА., 2., ст, 46.

ја ла.