Stare srpske biografije. Knj. 1

186 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

помоћи к Богу од ових пречасних, поуком и гледањем живота њихова, а помишљаше како ништа неће моћи успети у земљи народа свога, пошто пређе у њега архиепископа није било, па каода излази из некога раја божанственог, из Свете Горе, или да је изгубио много богатство, говораше плачући: „О коликих се блага лиших ја, бедни! О колико богатство, да се безбрижношћу од света молим Богу, замених ништавном славом људском! Авај мене, авај мене, ко да се не заплаче нада мном! Где падох и шта добих, Господе мој, у кога се уздах, одвајајући се од светих и излазећи из Свете Горег Ако је, пак, на мени воља твоја блага, молитвама пречисте матере своје и твојега угодника (Симеона, оца мојега, не остављај ме ради тога у тузи непоуздана, да се туговањем потапам.“

И тако невесео иђаше, тугујући вас дан, а кад ноћ паде, и он се одмараше, гора, мислена и света, гора божја, гора тучна, гора усирена Духом,!! гора као небеса, гора виша од небесних гора, као све анђеоске силе, свечиста дева и мати Бога нашег, велим, од које се без семена, без руке човечје, од спона њених девојачких као од горе велике, по дивном Данилу, устрже камен Христос'“ и све бесовске илоле сруши, појавивши се у сну, подиже душу његову из очајања, говорећи: „Имајући мене за посреднину код цара свих, сина и Бога мојега, ти због тога тугујеш! Устав, хитно иди на посао, који си од њега изабран, ништа не сумњајући, јер ће ти све он помоћи на добро.“

А Свети, дошав себи од виђења, нашав своје срце утешено неисказаним весељем, захвали Богу многим сузама, имајући пречисто уздање у њега, па иђаше својим путем, радујући се. Дошав у велики град Солун, и поклонив се светоме великомученику и страстотрпцу Димитрију, и, дав митрополиту града целив ради Господа, настани се у

и Све ово поређење Богородице с гором узето је из акатиста Богородичина. :!> Прр. Дан. гл. 2. ст. 44—45.