Stare srpske biografije. Knj. 1

живот СВЕТОГА САВЕ 191

манастиру Филокали. И, не одложив ни мало, призва највештије живописце, и замоли их да брзо напишу две иконе велике висине стајалице,'“ и заповеди да насликају на једној превисоког и божанством неисписаног цара Христа Бога, који 60ожанством са небеских висина не одступи а на земљу сиђе, у моју низину, мене ради овапути се, да ме, узев собом, узвиси на небеса, и да ме, удостојив са собом, посади са собом и на престо Бога оца, а на другој вишу од небеса, неисказану гору божју која му се јавља, свечисту царицу, деву и матер тога самог Христа и Бога нашег. И тако, сјајно украсив ове иконе златним ланџима, камењем драгим и бисером, постави их у истом манастиру Филокали, које на част Богу ина уепомену Светог и сад стоје на месту, где се и поставише. После тога Свети, пошто сабра све потребе које припадају великој цркви, и узе са собом законске књиге,!= сјајно праћен од митрополита и ипарха и првака градских, путоваше ка земљи народа свога. Унапред јави писмом о доласку свом брату самодршцу Стефану. А кад благочастиви Стефан чу да долази давно жељени и драги брат, и да му долази не просто, него са божанственом влашћу првоосвећенства, весељаше се двогубом радошћу Господа ради, али, обузет великом болешћу, не могаше му изићи у сретање, него пошље место себе синове своје да га пресретну, који младошћу беху као орлови златокрили, и с многим благородницима стигоше до грчкога краја. МИ примаху свога по крви стрица, а у Богу владику и оца светога, и праћаху га к самодршцу са сваком почашћу. СД

13 Стајалице иконе — велике иконе које се не вешају о клин

него стоје, прислањају се на зид. !' Мисли се да је тада преведен и номоканон (устав прквени, крмчија) Фотијеве редакције.