Stare srpske biografije. Knj. 1

ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 139

___Свети је за много дана био гошћен од брата самодршца, и све м) је Свети испричао, шта је Бог на њему учинио у Константинову граду. А он с радосном душом похваљиваше Бога ради тога, клањајући се Светоме и говорећи: „Добро си дошао, Богом послан, да нас и све људе својега отачаства поучиш, да узакониш по законима л обичајима хришћанских народа и да украсиш свим како ваља, а ја ћу бити твојој заповести о свем послушан слуга као господару мојем“. Договори се и са благородницима где и у којим странама треба поставити епископе, и тако Свети дође у Студеницу, лавру Светога Симеона. И пошто многим сузама љубазно ижљуби цркву свету и часну и мироточиви гроб свога пречасног оца, и пошто даде игуману и браћи целив у Господу, мир и благослов, одмараше сеу манастиру. У све недеље и велике празнике онде, каошто имађаше обичај од Свете Горе, састављаше у цркви свеноћна појања, и, вршећи свету божанствену службу, освећиваше попове и ђаконеи подђаконе и чатце, све учаше правоверју покајањем људи својих, и да се обраћају Богу марљивим животом. Овим, говораше, чине се достојна дела покајању.

Бог који увек задивљује изабранике своје свете, задивљаваше и ова два своја угодника тада као и увек. Јер у које год време Свети свршиваше свете службе у цркви где је гроб пречаснога оца њевева светога Симеона, и када долажаше сам да га покади, отац даваше почасти сину својему првосветитељу као награду, јер, истачући миро, омирисаваше богато њега самог и све људе који су напред стајали. М, у истину, гледаоци могаху тада видети да нешто дивно бива. Мислим да јеи вада богољубивим душама које ово слушају поучно до суза, јер каода су се по некој слози живи и мртви договорили, и овај, дакле, богоречним језиком све апостолски поучаваше, а онај, точећи миро из светих моћију својих, помазиваше, а обојица чудесни радошћу задивљаваху своје људе. А