Starmali

ВЈАСНИК ЗМАЈ-ЈОВАН ЈОВАНОВЛћ. ГЛАБНИ САРАДНИК АБУКАЗЕМ. ИЗЈАБА. Због мојих других послова, и због тога што сам увидео да је тешко и незгодно лист уређивати кад човек не седи у ономе месту у коме се лист штампа те се тако дешавају више пута закашњавања, решио сам се у договору са издаваодем и главним сурадником „Стармалог", да од сада не будем ја уредник овога жста; тај ће посао од сада примати они | сасвим на себе, као што су га и досада са мном делили, а одговорност према власти примиће издавалац г. Арса Пајевић, Ова незнатна промена ићи ће само у корист листу и његовом тачнијем излажењу. А ја ку тако имати више доколице за сарадњу. У Београду 28. Маја 1879. 3-Ј, Јовановик

Е т н и. Све до јуче газише те худи Безобзирни људи. Газише ти и главу и плећа, Газише ти и груди и леђа. Газише те и људи и жене, Миедећ: то су изумрле стене, Газише те и с. десна и лева, Мислећ: Етна нема више гњева.

И.ЗДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ГШЕВИМ. ИЗЛАЗАК И ЦЕНУ ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

Газише те и дечица мала, Мислећ е си духом малаксала, Газише те волови и јарци, Газише те и сами магарци, Тебе, Етну — милом богу хвала! Газише те — јер си се подала. А гле данас, гажен се пробуди; Уздахнуше увређене груди; Дим покуља на видело дана, Густа пара дуго уздржана. Рикну нешто из дубине твоје, Људи, стока стругнуше куд које. ГГламен суну, небо се зажари, Где сте сада, четницп, жандари! Полицијо, дођи па запрети, Јест', — није јој ни на крај памети. Тако бреже, озбиљни витеже, Драга Етно, нека ти је сретно! Ти не тражиш никог да сараниш, ћутиш, трпиш, али се и браниш. Не убијаш газноце своје, Кадкад севнеш, нека те се боје. Не сатиреш руљу што те вређа, Већем само стресеш је са леђа, По твом телу да не прави стазе, Да ништавци по теби не газе. Ај да ми је да те видет' могу, Тебе гледећ да с' помолим богу, Да с' помолим као пред олтаром, Да с' огрејем твојим светим жаром, Да те дуго, да те дуго гледам, Своме роду да те приповедам. З-Ј. Ј.

ГОДИНА ДРУГА \ УНОВОМЕ САДУ 31. Маја 187».