Starmali, Dec 20, 1879, page 12

,.стАРМАли" број 36. за 1879,

284

Лојална жеља, Ала је то гадно доба, Не смеш да му гдеднеш лиде! ТТТто год чујеш све је страшно, Куд погледиш, — све убкце. Пушке, ножи, динамити, Атентати на све стране ! Зар се данас тако штују Главе миропомазане ?! Доле руке, бац'те ноже, Ако име божје знате! Ох, до неба викзо би Како мрзим атентате! Хвала богу данас прође Та година, — слика змије! Нови годе, ново лето, Ти нам буди поштеније! Нек престану атентати, Што владаре у гроб воде, Ал и они, — ал и они, Наперени на народе! Стармалов Лабуд.

Напредак у народном оружању, Фелдмаршал Герман прави план о новој п о п ол и в н и ц и.

Исти премишља како би се могао од старих камилавака правити нови ахцепФиндери Јоца Живковић проналази револверске листове. Очекива се од саборског одбора, кад ће јавити да је забо копље у ледину. Многи православни Срби наручују оклоп стрпења. Неки домишљан премишља како би се од п. 0. могла правити добра с у к и ј а.

Стреле које нам се шиљу из Чудапеште, остављају се у арсенал вечнога воспоминанија. Отац Герман жели да установи хуланску регименту. Народне м а ч к е врбују се у ш и ц а р е. Брудер Јаша суче рукаве да напише неколико бомбастични чланака.

„Духовни бич* чисти се од прашине.

Отац Герман вели: Ја сам на мети! (Даклем признаје да је н а м е т н и к).

Неке госпоје остављају кућевне послове и распитују за к а р т а ч е. У подруму манастира Н. пуни се батерија. Од српске аутономије праве се нишани. „Постиљон" добио нове корице, а „Стармалом" скрхао се стари мач. —р —

Пре-суда. Кад је синоћ говор био 0 том нашем наметнику, Слушао сам вел'ку странку, Слушао сам маду клику. Једни рекли: „Доле ш аиме!" Други рекли: „Го ре ш њиме!" Мене звали да пресудим. А ја рекох: „Драге воље. „Народне су речи добре, „Кликине су ипак боље." Смејуе Плакандус.

Моја невоља, Сад бих истом вол'о певат'; Имам воље, имам теме. Гле, и ја сам она тица Што пропева у невреме! У кућици Стармаловој Хтедох свити гњездо своје; Под стреју сам завирио, Ал ту пише: престало је. Хтедох и ја да покушам Можел' шала збиљу скрити, • Може л' мека шалопевка Браћу своју челичити. Хтедох и ја да узлетим У висину ведрих вила, Ал сад знадем одгонетку, Зашт' тпцама клону крила. Све се мислим шта ћу сада У том јаду големоме, — Па кад ми се певат не да, Ја ћу ћутат' роду своме. Полетарац.

Слободан превод. Багшз А1ехап<1го ИИат $иат сопЛШопет с1е1егг. Дар ије је имао код Александра кондицију, учио му ћер.