Starmali

63

једне наћве што их је имала, беху сад на другој страни, па да је бар од куда на седу, да може комшије у помоћ позвати. Већ ни то. Па баш кад је Педа ушда бида у кућу, да види како -би Соври помоћи могла, а њен најстарији синчић Паша, коме је могло бити десет година рече: „Мамо! Што не изведеш бога ти матору мркушу из штале, те не одјашиш дрвету? тако би понајпре могла оца снасти. 0 дијете ' драго моје дијете! сам те је бог ваљда томе научио ! рече мајка Пела. И у неколко скокова беше у штали, изведе мркушу, узјаши на њу, и оде право дрвету. Некако је добро и ишдо. Пела беше доиста до дрвета доспела. Совра Је полако сиђе доле, узјаше и сам на мркушу. Али кад су се окренуди били, морала је мркуша доћи до каквога одсека, јер Совра на једаред повиче:] „Плива, Пело, мркуша плива ! Добро се држи! Добро ју објаши, јер ћемо се обоје удавити!" Но вала и богу, спасди су се. Пела је добро мркушу била стегла, а Совру је уватила за косу па се тако држала. Совра је опет на срећу своју био мало поклизнуо, те се тако за мркушин реп био уватио, и снасао. Мркуша беше осетила земљу, забоде копиту у ледине, и у тилом насу их изнесе пред кућу. „Шта сад велиш бабо?" рече Пела, вративши се из штале — куда је мркушу одвела бида — у кућу, где је Совра своје чарапе гевр. ноге сушио. „Ја ништа друго не велим" — рече Совра — до ди то, да сам сада ловио зеца на води, али да више за цело то чинити нећу! По Шредеру м Ап.

Фрајрајтвр. Кад оно 1866 године, после битке на Кустоци и код Кенигреца, наша царевина, мало више војника но обично затреба, стрпаше и мене у регулаше, ма да сам био слушатељ шестог разреда гимназије сегединске. У Кикинди ме обукоше и наоружаше, а у Коморан ме на службовање одпремише, и за пет до шест дана, постадо ја већ стари војник; којекаквим излишним војничким церемонијама, или не хтедоше или не имаше времена, да нас уче. Командоваше нас одма на стражу, и ја у мом животу, први пут, дођо на главну стражу, у главном граду Коморану. Каплар раздеди војнике, сваког одреди, где ћс на „шидбоку" стајати, а к мени дошав, рече: Ти ћеш бити „фрајрајтер". Твоју пушку мети у собу за врата, а телећак и пантрунташ, обеси о клин. Ја учнним све по заповести. Сваки два сата мењају се шилбоци, једни одлазе, други долазе; само ја цело после подне седим, па штудирам: шта то значи „фрајрајтер"? Ништа друго, него, да је човек „слободан", јер „фрај" значи: слободан, а „рајтер"? о том нисам млого ни мислио, пошто сам до овог закљувка дошао: Овај каплар мора, да зна, да сам ја био штудент, па има обзира самном, неће баш, да ме за свашта употреби, штеди ме, и то је врло депо од њега.

Село сунце. стигло вече, а мој се каплар, баш онако капларски, из стражаре, продера: Фрајрајтер! Ту сам, заповедајте ? Ви-чем ја, и стојим као на нокту. Иди ми за пет нов. сланине донеси! Ја одем, завирујем у дућане, мотрим, где сланина виси; нађем и донесем. Сад ме опет момци спопадоше, један хоће чварака, други кобасица, трећи сира и т, д. Опет ја одем, тумарам, тражим, где се шта добити може, пазарим; што неможе у џепове стати, а ја вежем у мараму, па хајде. Међу тим и шилбоци изменуше се е сад и за ове треба вечеру донети. Опет се удалим, натоварим се и вучем као „пропелер". Из друге собе чује се лаћманов глас: фрајрајтер! Заповедајте ? Ево ти ова флаша, па донеси олбу вина. Одем и донесем, али још нисам добро ни у собу ушао, а овога стаде вика* Каква бела? шилера! донеси, шилера! Вратим се натраг, замолим бирташа, овај, без млогог узтезања, претвори бело у шилер. Сад ми, донеси, швајцарског сира! Одем и донесем. Овај сир смрди, носи натраг, па нека ти даде за толико сланине. Ал' ни сланина није добра била, укварена је те морадох још један пут ићи, и сланину за садаму променути. Но! помислим у себи: хвала богу, сад ћу и ја већ један пут мира имати. Фрајрајтер! зачу се опет капларов глас. Узми ову лимену канту, иди на „плац-команду" донеси уља! Фрајрајтер! очисги све лампе по ходнику, и у стражари напуни и упали! Фрајрајтер! ове две дрвене канте, донеси пуне воде! Сутра опет, пре зоре, чује се: фрајрајтер! иди носи „рапорт". Фрајрајтер! поли и почисти собе и ходник ! опери астал и клупе, опери аборт! И тако је то све непрестано ишло, док год се страже не изменуше. Још сам млого пута које где стражаријо, али увек сам извући се, да више не будем „фрајрајтер". Срешац.

Исправка, У прошлом броју поткрала се голема штампарска погрешка; уместо „Пуслице" штампано је ,,Кокице." Некасе исправи! Срамота би и било да ми наше претплатнике, који су се ове године знатно умножили, частимо са кокицама, као оно ланске (гладне) године. Ова се погрешка овако десила: слагач, баш кад је Пусдице слагао случајно јео је кокица, па што је имао пред очима, то је и сложио.

„Стармали" издази 10., 20 и последњег у сваком месецу. Годишња цена 4 ф . погодишља 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на цеду гогину 56 гр., на ио године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новом Саду. Претнлату пак и огласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог'' од лочетка до данас. "Ша