Starmali

„Ста,рхла,л11" цздази трипут месетао. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Дрну Гору и друге крајеве 10, — б, — 2 1 / а динара. — Власник и одговорни урединк Зиај-Јован Јовановић; главни сарадник Абужазем. Жздаје штампарија А. ПајевиЕау Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (Ог. Ј. Јоуагктс, УУЈеп IX. ^Штп^егк^ганве 9.) — Претилата и све што се тиче администрације, штампарији А. ЈГајевиКа у Новом Саду.

Телеграми, ИЗ ПЕШТЕ НА СВЕ СТРАНЕ (јер је министар" ска наредба) Скидајте гусенице! ИЗ КАРЛОВАЦА. Баш сад смо скинули једну велику гусеницу. Ако хођете, да вам је пошљемо, да је метнете најпре у спиритус (то она воли) па онда у музеј. ИЗ ПЕШТЕ. Ми нисмо мислили велике гусенице, већ оне мале Ал већ сад што је ту је.

„Р а з б о ј н и ц и/ Гоаите их како знате! Спремајте им и џелате! Рецте да су свиколици Неверници, одметници; Да од своје среће беже, Да у своју пропаст теже. Не дајте им опроштаја, Недостојним взшег раја! Вијајте их гором, долом; Зовите их четом голом! Обарајте на н>их стене! Дижите им главам' цене! Назов'те их врагом самим, Моје није да их браним. Рец'те да су просте слике, Да не знају политике.

Пођите их силом сломит', Кад с' не даду приаптомит. Реците им да су бедни, Па и саме крви жедни. Но — јесу-ли „разбојници ..." То остав'те повесници. А. X.

Шетња по Новом Оаду. ХС1У. Познато је из традиције, да је женска рука — Марина ћушка — узроком била — Косовске пропасти. Кад је по предању ^ушила Мара Обилићеву љубу Вукосаву у некој зађевици, породи се неслога међу српским војводама и пропаст српска на Косову беше горки плод те неслоге. То је било у старо време, али мени се чини да се данашње Српкиње наше у многим крајевима сећају тога зла, што га нанесе женска рука, те свом силом пријањају, да сперу ту љагу са себе, да учине, да женска рука доведе српство опет ваново у слогу, у берићет, у славу и благостање. Женске добротворне задруге, што ево се подигоше и подижу у свима већим меотима српским са најплеменитијим тежњама и намерама, сведоци су томе, па и наша женска задруга Српкиња Новосаткиња, којој су чланице све по избор врле родољупкиње, иде храбро у напред, ради и дела у корист подмлатка српског, потпомаже својски сиротињу нашу, развија барјак морала и честитости сваке, само да српству користи, да српску величину и славу подигне и утврди. . . . Али гле, шта ја говорим! Зар тако да пише „Стармали," који је напунио уши своме читаоцу са новосатским „Фрише -Фиром," са луксузом Новосаткиња, са пребацивањем како децу шиљу у мађарске