Starmali

„Стармаги" излази трииут месечно. Годишља цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Црну Гору н друге крвјеве М, — 5, — 2'/ 2 динара. — Власник и одговорни уредиик Змај-Јован Јовановић.; главни сарадник Абуказем. Издаје штампарија 1. Пајевићау Ио-г.ом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (Ог. Ј. Јолаиоучс, IX. \\ 7 ;»||гш^ег*4га88е 9.) — Претплата и све што се тиче администрације, штампарији А. НајевиКа у Новом Саду.

Д у е т, (Невамо х "а : арат .га н сестра Уха!) |а Ја бих у Беч, моја селе, Чујем тамо нешто деле, — " Уха! Одбацн мис'о, баци је, Ту с' деле — делегације. ]а. Пре су рекла нека звона: „Треба осам милијона. То нам народ мора дат', Да се миром сврши рат." Уха! Јест', ад сада, после рата, Сад смо сели тек на хата Сад тек итту мира звона Дваестипет милијона. 1а- Шта, шта?! Уха ! Да богме да! ]а. Па то је свунљи мир нег бој. Уха ! За рат је крв а за мпр зној. Ја. Ух! боже мој! (Пауза — а за то време неки ирелшгиљају, да ли Ие још и доста Сшти двадесетииет милијона). Ја. Жао ми је, сестро драга. Уха! А шта жадиш, кога врага? Ја. Жалим, ако желиш знат' Што ја нисам делегат; Па да гласам од свег срца, Да ми језик не замуца, Оној тици, изедици Нашој слаткој подитици, Да вотирам на памет Од свег срца — дваестпет. Ј. и У.

Шетња по — шајкашком и перлеском риту, Иначе бр. СУШ. Давно сам се већ зажелео да видим бела света. Само нисам дуго могао да се решим куда да идем. Да ли у који наш манастир ? Но онда не би могао рећи, да сам видео бела света. Или можда да идем у Будаиешту ? Но и то се не би звало ићи у бели свет. Или кад баш хоћу да видим бела света, како би то би.то да идем у Црну гору ' Но ту би опет као Аустријанац могао допасти шака бокешким устапшма, а ко међу њих доспе, тај не види бела света. Или како бн било да идем у Кикинду или Пан чево ? Но ту опет могу господа мислити да сам какав руски агенат или бар Скобељевљев „штифлпуцер", па ће ме затворити, а затворен човек, као што знате, не види бела света. Шта ћу и како ћу дакле? За Ђеоград не даду пасош (да бар и дане нису дали ни Бонтуу); за Еарловце немам новаца (а Корнфајн неда на вересију); за Чортановце није још готова жељезница; у Сомбор и Сентомаш ићи забрањује ми дијететика ; у Вуковар и Загреб не смем ићи, јер би ме тамо нестало (јер онде пема Срба, дакде ни мене не би било) ; у Пталију не смем ићи, јер би онда био тамо око Кошута; у Русију не смем, јер би био око Скобељева, а нама мађарским грађанима слободно је бити само — око Тисе. Ха, погодио сам! Ја ћу да идем у таква места, где ћу бити заиста око Тисе! А као што знамо Тиси је најближи шајкашки батаљон и аерлески срез, хајд' дакле у Тител и у Перлез — ту је човек најсигурнијп и најмирнијп, јер су прошли избори посланика, а може уживати и ту насладу, да непрестано покрај Тисе шеће и у Тису гледи ; та ту да дође Скобељев, који је недавно с водом наздравио и онда воду испио, могао би и Тису попити! Но шта би ми онда без Тисе радили ? Ко би онда вукао лађе (по суву)? Ко би онда