Starmali

„Стармали" излази трипут месечио. Годишаа цеиа 4 ф. — погодишња. 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Црну Гору и друге крајеве 10,-5, — 2 1 / 2 динара. — Власник и одговорни уредиик Змај-Јован Јоважовић; главни сарадник Абуказем. Издаје штампарија А. ПајевиЕау Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику |1)г. Ј. Јоуапоујс, ШЈеп IX. \У 7 а1|Г1п§ег8<гамзе 9.) — Претшгата и све што се тиче администрадије, штампарији А. Пајевића у Новом Саду.

Два ремека, Знате-л шта је ново ? — Ново ј' ево ово : Из француске републике Бесело се јавља, Да су нашли — у прошлости Једног новог краља. Овај краљ је до сад Спав'о тако тио, И од целог света Заборављен био; Нит га је ко клео, Ни ра њим уздис'о, Нит му је ко у читуљу Имена запис'о. Ја сад не знам право, Ко је мајстор већи, Ил краљ, што је ум'о Тако у гроб лећи Да по њему не остане Ни споменчић суви, Ил француска република Која га прокљуви.

Шетња по Новом Оаду. СХ1. Боже мој, баш ти овај свет напредује! Није било тако одавно, кад су људи свакојако кубурили, кад су хтели до мало ватре да дођу: ту се трло дрво о дрво, ту се кресало оцилом, и једва — једва добише по коју Јарницу, но и та се лако гасила и стајало је живе муке док се могло мало ватре заложити! А погледајте сада: најпре изнађоше иалидрвца, па опда светлећи гас, па ево чак и електричну светлост! Па

I док се пре једва могло добити ватре, да се скува ручак од дивљих зверова или пустињачког корења, сад смо хвала богу дотле дотерали, да у берби палимо бурад од катрана а ложимо ватру до неба високу, а ево дотерасмо и дотле, да су за неколико последњих месеца изгорела три позоришта ; у Ници, Бечу, и Шверину, па онда новосадски парни млин, па 200 кућа у Пакшу, цела варош Крајова и хигијенска изложба у Берлину, што је саграђена била од неког иверја! Ако тако с напретком стручаих изналазака будемо и даље напредовали, онда даље можемо дочекати, да ће случајно који рибар палећи на чамцу лулу запалити Дунав, те ће овај за тили час планути и све се рибе у њему као на роштиљу испећи; или ће каква неваљала деца играјући се са жигицама, испустити горећу жигицу на земљу, ова се запалити и за неколико тренутака испод наших ногу планути и у драх и пепео се претворити. Но и док не дођено до тога савршенства добро пам се чувати и на наше ствари пазити. Ја се све бојим да какогод не запали когод наше народне иривилегије, те ако сачувај боже њих нестане онда нећемо имати својих ујемчених ирава, и онда ће се го*" снода моћи с нашом автономијом играти лопте и'штлцике. Истотако местраххвата, дасе какогод нејзапалирукопис од позоришне игре „ Рабагаса " у Београду, па онда не би Београд' могао по други пут видети преставу позоришну са оном великом парадом, какву обећавају београдски министри, да ће т. ј. око позоришта за време преставе стојати неколико компанија наоружаних војника, којима ће бити задатак, да се заузму, да се тај (на свима европским позорницама исмејани и иропали) комад публици допадне и да му пљескају. У опасности је, даље, и уговор сриске владе са Бонтуом, јер ако овај (т. ј. уговор) изгоре, онда може „Видело" опозицији пљунути у очипаказати: „Какав Бонту! Не зпамо ми ништа. Нисмо ми с њиме никад ни какве свезе имали, који би магарац још с оним швин* длером шта уговарао!" Равним начином могле би се