Starmali

266

„ СТАРМАЛИ" БРО Ј 34. ЗА 1882.

с т о ј е, а по законском чданку седамдесет левом сазива се сабор карловачки у сред з и м е, дакле кад посланици из горње крајине морају на десет места кроз лед на чамцима прелазити и кроз сметове на колииа и пешке возити се, по мећавп гурити се и по чардама ноћивати — то је време, кад се по закону има сабор сазвати, а не о Митров-дану, кад су путеви још добри а на водама нема леда. Дела је дакле кривица, што се држање сабора не допушга, на саборском одбору и његовом председнику г. Анђелићу, што је тако блиски термин одредио, јер иначе знамо, да мађарски министри неће ништа да чине против жеље председника саборског одбора, па би му дакле и ову жељу испунили, да се то као што рекох, не противи горе споменутом законском члапку. У осгалом чудно је и наше захтевање, да се сабор д р ж и. Ми живимо у слободној и уставној земљи, где се не грци никакво „држање," јер то неби била никаква с л о б о д а ; кога д р ж е, тај није с л о б о д а н, тице, које људи д рж е у кавезу на окупу, те нису с л об о д н а, с тога и мађарска влада неће да се наш сабор д р ж и, него да се пушта и распушта. У опште је мађарска влада заузета за слободу, те и друга ситнија и крупнија господа старају се за одржање уставне слободе у овој земљи: Тако нека господа жупани и касири узимају себи сло боду — ићи у Америку. У Тиса-Еслару уживају шактери слободу и у шт а њ а к р в и, што је до еада само берберима слободно било. Многа господа пандури такођер су слободни и куражни, те се туку по бирцузима. Нови Роже Шандори ослобађају поштанске

Три грбава музиканта. (Црича вз старога дооа.) Мајстор-Гаја био је поштен човек али нпак за то сиромах. И ако се обично вели, да је старо време добро било, ипак за то мајстор-Гаја није могао својим занатом себи да стече ни беле дворе, ни жуте дукате: на веки је кубурио и једва је могао да дотера крај с крајем. Но и ако је био сиромах, ипак га бог нечим богато обдарио: имао је дивну ћерку, румену као ружица, а милу као анђео. Његовој Милци није било на далеко равне. . . За грк-Ставру не веле оаш да је бог зна какво чудо од поштења, али је ипак за то богат. Има свачега доста. Има велику кућу, и у кући пуне амбареве жита, кукуруза, зоби, и јечма; пун подрум бела и црна вина и ракије, и пуну авлију пилића, кокошака, ћурака, патака и гусака. Свега дакле има, само жене нема ! И грк-Ставри запело око за лепом Милком, па је запроси у оца. Мила се опире, неће своју младост да убије уз џандрљивог Грка. Хајде што је он већ човек у годинама, хајде што није угледан и у лицу леп — све би се то дало прегорети, али је уз то још и гурав, па

коње од немилог им терета на овим незгодним и каљавим путевима. Српској деци од 6 година даје се слобода, да могу учити по седам сати недељно омиљени им мађарски језик. Сиротињи се допушта, да може слободно ићи боса и гола и седити у хладној соби (ако т. ј. имају и хладне). Исто тако слободно је сваком пушити аустријске цигаре са или без динамита и куповати штемплове. Допушта се такођер, да Срби смеју слободно прилагати на Деаков и на Арањев споменик колико год им срце иште. * * * А и мени се доиушта да после тродневног с в е ч а рства сме бити „Шетња по Новом Саду" што к р аћа, али под условом, да је читаоцу поред све краткоће ипак — дуго време. Аб.

У Ш Т И П Ц И. §. Мајстор Јефта вели : Кад п а п а православне младенце благосиља, онда треба натријар католичке да К р и з м а —. * * * — Госп. Павић вели у свом извештају о бављењу хрватске господе приликом укопа Даничићевог у Београду, да краљ српски Милан врло добро говори — хрватски, тако да би га могли метнути за професора хрватског језика. А не каже, да ли су у хрватском Београду видели и х р в а тс к о позориште, хрватску велику школу, што то Милки неможе никако да се донадне. Али мајсторГаја неће да чује за Милкино резонирање. На послетку, какви би то и био ред, да се кћи оцу противи? То би било и против божјег и против људског закона. А после, ко би тако луд био, да одбије тако богатот просиоца 1! Из тих разиога морала се Милка покорити очевој вољи, те иостаде за кратко време грк-ставрина жени. Милка је код грк-Ставре живела као у тавницп. Нит је ко њима долазио нит су оии коме одлазшш. И стари мајстор-Гаја упокојио се, па сад Милка немм никог свог, до ли свог милог мужа грк-Ставру. А Ставра је мрзио на читав свет, што није грбав као и он. Једног дана само се разгалио, кад су од некуд дошла три музиканта, сва три грбава. То се Грку дало на смеј, па је заповедио, да му свирају, частио и обдарио их је ботато, али им је уједно при иоласку запретио, да ни за живу главу не пређу више праг његове куће. Сутра дан отишао је грк-Ставра у оближње село, да „ајнкасира" вересију, а Милка је остала сама код куће. Чисто је данула душом, па кад спази са нрозора оне јучерање грбаве музиканте, довикне их, и заповеди им, да свирају „Невесело сунце седа." Музиканти су у њену собу ушли и ту после свирали све по реду старинске песме. Милка је уживала, што се судбина на њу насмејала, те је могла бар неколико часова