Starmali

„Стармали" излази трипут месечио. Годишња дена 4 ф . — иогодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве 18. — 5, — 2 1 / ј динара, — Власник и одговорли уредниЕ Змај-Јоваж Јовановић ; главни сарадник Абуказсм. Издаје штамаарија А. ПајевиЕау Новол Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (1 >г. Ј. Јогапоујс, IX. Рогсе1апца88е 50.) — Претнлата и све што се тизе администрације, штампарији А. ПајевиКа у Новом Саду.

ЕО ДРУГОМ Ко је Проконију искоиао јаму, И седога сгарца гурнуо у таму ? Ко ј' рушио бедем законих нренона, Ко је утр'о пута (и иреко канона), Ко се виј'о, мот'о, бушећи к'о шидо; Те се деси, што још нигда није било? Чија л' оно рука, бесом завитлана, Са свог права врже старца изабрана? Одговора нећу на питаае моје; Свако живи претом показаће: ко је. II сенке из гроба вазаћеду: т и с и! — Па реци да ниси! У слепилу своме грдник даље лута, И све даље, даље од иравога нута! И гато ј' мрачна дугаа само снити смела У бунилу свом је и извршит' хтела. Заврже се магла од његова даха, А он по њој јаха, без божија страха, П1етња по Новом Саду. схи Одавно оам негде читао — сећам се онако као кроз маглу или као кроз читаоничке пенџере — да барут није изнашао Бертолд Шварц, него да су Кинези одавно већ пре тога за њега знали и употребљавали га, дакле су га Кинези морали и изумети. И заиста ових дана сам се уверио, да је барут изнашао заиста Кинез, и то нико други, него баш главом — „Пешти напло."

V КОПА,.. Удар за ударом, — ране боле љуто, — А народ је стој'о, замншљено ћут'о; Јер к'о да је гласе чуо одозгора: Пустите га, та он и сам пасти мора! Хоће л' народ јоште ћутат' крај свог, гроба? Ил ће дићи гласа, — и у које доба, Моћним својим гласом правду да заштити, То сам народ знаде, — не знам ни ја, ни ти. Ал мени се чини, ти си на амбизу; Судбинина рука над тобом је близу. Којим путем стиже Немезида љута, Иије нико други, сам си утр с о нута. Она иста јама, она провалија, Што си другом коп'о сад на тебе зија. И 'нако не стојиш на темељу права, Под ногама твојим пепелна је лава. Неколико речи, — ал из општег грла, И црна се авег сругаила, затрла. . .

Он је ових дана изнагаао тај барут, да српски народ треба предати калуђерима, јер калуђери се — вели — нама Мађарима у свачем покоравају, слугаају нас, те ће онда и српски народ, који није народ негофајта, кад је стегнут канџама калуђерским, морати онако се владати, како ми заповедамо, или да се модерно чивутско-новинарски изразим биће „либералан и патријотичан." Ако ли пак калуђери, односно епископи не буду нама по вољи ми ћемо их „отерати," па узети друге. Тако предлаже „Пешти напло* бага сада, кад

Година VI.

У Новом Оаду, 28. Фебруара. 1883.