Starmali

Година "УЈ^ У Новом Саду, 10. Јуна 1883. Бр. 16.

ЛИСТ ЗА ЗБИЈБЛЊБ Ш А Л Е. „Стармали" излази трииут месечио. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и цруге кра.јеве 10, — 5, — 2 1 / а дииара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; главни сарадник Абуказем. Издаје штамаарија А. ПајевиЕау Новом Саду. — Рукониси се шиљу уреднику (Ог. Ј. Јоуаиоујс, \\Чеп IX. Рогсе^ап^ааае 50.) — Претплата исвв шт« се тиче администрације, штамиарији А. Пајевића у Новом Саду.

Сувишпа милост или скраћено робовање,

<

° X!

о ео о хо о

Ж

и § Еч н н & »

о н Н

<

м Ј=М И Н 2 д

о Н сЗ н Н

Р

8 5. и св

о 8

<3

о

с о ^ 3

© (0 « §

о н п

X

О ГЈ

§ а §

< т о

а 8

о ^ н 8 8 св К к н <в н

н н н б н н ^ ©ц сЗ ^ Н

8 « а о м о и б

о а сз Рц •• -п

О - ^ сц а • о

АН Н , 40

о

еб ^ % о О о а 03 св

<а> Ч о ј

о о « М ° Н а>

1 03* И еЗ

Шетња по Новом Оаду, <Х. " У Дако је шетати по Новоме Саду онда, кад је човек, з а и с т а у Новом. Саду, кад се доиста чеше о онз масне 'снмиџијнице и бурад од катрана у дунавској улици, кад код ниљарица новосадских ногама га-, зи нобацане труле краставце и земне остатке „Тур-

ског народа", кад гледи у Атини срнској мађарске иредставе у срнском позоришту, кад купује капуте и доламе за своја јуначка српска плећа код Чивута, кад на школским испитима слуша мађарске декламације од српске деце, кад ужива, посматрајући, како се српске куће Чивутима на добош продају и т. д.; кад је дакле човек заиста у Новом Саду, онда се лако и шетати по Новом Саду, макар што га при шетњи тој сваки час гурне лактом у ребра по који нежни „хаускнехт" носећи у рукама канту с петролеумом или неколико сирових јагњећих кожа из касапнице. Али кад се човек отиснуо на пут, те оставио футошки сокак и шинтерову кућу за леђи, па отишао на жељезници на други свет (за који попови веле да је бољи), онда је велики „кунст" шетати се по Новом Саду. Тако и ја зажелевши се бел а света и б е л и х људи одох у — Будапешту, јер су Будапештанци мени (као што је познато) увек — бели пред очима, и пошто сам од многих искусних људи слушао, да је Будапешта из далека тек лепа, то сам се пожурио у Беч, да је одавде посматрам и да јој се дивим. Но још бавећи се у Будапешти имао сам лепа уживања! Видех особите врсте свиња, свакејаке марве, медведа, мајмуна, бивола, петлова и других животиња, наравно у з верњаку пештанском, што^је смештен у варошкој шуми. Баш су их онда хранили. 0, да чудне халапљивости, мислим и тебе би да ниједу! Чисто их је страховито погледати. Грабе и ',гутају што год им падне шака, и кад би их човек хтео заситити, неби ваљда залегли ни сви наши „фондови"! Од како сам овде у Бечу, врло се пријатно осећам — у топлој соби, јер како је заопуцала ова киша и заокерили ови хладни ветрови, ништа ми друго не остаје, него поред чаше нилзанског, нива. уздисати! за оним ведрим и лепим данима, што смо их јо;божићу/и богОјавлењу имали. Збиља кад споменух нилзанско пиво у Бечу, ту морам приметити, да се Беч-