Starmali

42

„стармали" број 6. за 1884.

Шетња по Новом Саду сиот. Ова година обећава, да ће бити врло занимљива. У њој ће све вармеђе мађарске оживети аз свога трогодишњега сна, устаће отац на сина, син на оца, рођеиа браћа копаће један другом очи, комшије, који су до сада лепо међу собом живели, дизаће наџак један на другог, силни ће се ненџери лупати, многи јарци одерати, вино ће нотоком тећи, гуљаш ће као адана из неба падати, солгабирови ће као у врућици скакати и овамо онамо лутати, „иљен" ће као снег вејати на све стране, трговци ће пренебригнути своје дућане, занатлије ће занемарити своје занате, жене ће се по „јаузновима" жестоко свађати, превози ће на скелама престати држати комуникацију између ове и оне стране ритова, телеграфске ће жице пуцати од напрезања, деца ће бити више по сокацима и плацевима него у гаколи, професори ће више писати по новинама него седети за катедром, многи германски нопови ће се успропадати по конференцијама и општинским ручковима, доктори ће писати и У1зит герегкгш-е" све на туцета, штампарије ће отрцати сва своја слова штампајући све неке цедуљице и плакате — једном речи, ове ће године бити избори посланиказаугарски сабор. Боже мој, та већ смо скоро заспали били ! Још да није било по који пут д в о б о ј а између господе посланика, и да није било по који пут у седници саборској шкандала а 1а Полоњи Геза и т, д. тако ми бога, ми би и заборавили да смо пре три го-

Месечар. Хушореска. Чика-Стева је био инућан, поштен и ваљан човек у Бачкој још од стари немеша. Кућу његову су тим већма похађали младићи и господари из околине, што је у њоЗ била и лепа удавача. Јединица; лепа, изображена и паметна. Можемо дакле замислити борбу. Јер све то наћи заједно је реткост у данашње доба. Па најпосле су је ипак морали дати једном, кога т. ј. Јулка буде изабрала од толиких просилаца. Није могао нико замерити њеном укусу. Тај „изабрани" је био баш такав, како се ваљан човек само предетавити може: висок стас, није више дете, ал' није зато стар, храбар је, био је војник и као мајор се из војске вратио, лепо разговора, изображен је и паметан; поштен је од пете до главе, не карта се а нема ни друга а није ни ветрењаст; тако нешто, што се зове „терно" у великој лутрији женитбе и удатбе. Наравно да су остали конкуренти морали бити задовољни са пресудом Јулкином: ту већ неби ни снлетке помагале- дине вршили своје грађанско право, да смо бирали посланике. Но ове године ћемо се опет пробудити из летаргије, јер ће нас продрмати наџацн, вика в б1јеа" ће нам продерати у ушима овај мали добош, члавци у мађарским новинама ће нам отворити очи, министарске наредбе ће нас тргнути из сањарија, и тако пробуђени пожурићемо се и ми, да се у очи избора у последњем тренутку сетимо, да смо требали и ми што око избора порадити, али ћемо оставити то за идући избор, што ће доћи после друге три године. ако мађарски богови дотле друкчије не нареде Пештанске новине доносе већ извештаје из свију (осим српских) крајева Угарске, о држаним састанцима и договорима, што се тиче предстојећих избора. Али у исто време читамо ми и о нашим срнским састанцима — у каванама на фарблу, на игранкама, костимбаловима, расолопирству, пикницима, пиварама и чивутским „фрауенферајнбаловима," на којима можемо извући и „лутрију"! А најпосле право и имамо, што се о изборима унапред не договарамо. Та ми смо људи женијални, ми имамо сијасет људи од ауторитета и угледа у народу, иа ће на дан избора ови само изустити име кандидата, а сав ће народ листом за њих гласати! Знамо то и из искуства. На дан избора устаће н. пр. сеоски попа, који је због државне потпоре, што ју преко Германа добива, са свим самосталан и независан човек, пак ће световати (по налогу од горе) кога ваља бирати. Или ће заићи по срезу натарош, који је такође независан, јер једна једина реч солгабировљева може га заједно са женом и седморо деце Па ипак се нашао један немиран младић, који није хтео да допусти, да му таку лепу и богату девојку однесе ма ко испред носа; јер да није тог првог, можда би баш он био други који би се мого лепој партији надати. Није га могао ни одклонити ил' смаћи, јер се ђаволски знао сабљом и пиштољем тући, а шалу баш није разумевао. Мајор се звао Гавра ђурић а његов ривал' Летић. Једно вече је Летић причекао док су сви гости отишли од Чика-Стеве, те је остао сам ш њиме, онда поче он разговор о ђурићу. — Бог ме брајко, то је ваљан момак рече стари господар, а већ је знао у каквом акорду говори Летић. — Јесте, јесте, ваљан момак! одговори Летић попуштајући ал' је тако лице направио, као да је хтео рећи„ја кажем да је ваљан, ал не верујем." Старац се једио, што овај презире ђурића. — Па шта имаш ти против њега, те тако кривиш нос? — Ја? Ништ на свету. — Валда што ннје више млад тако као ти ? — Баш је у најлепшем добу. — Но пак шта ћеш? Ил има валда познанства још од пре ? — А ко тога није имао? — Ил валда мислиш да се из интереса жени ?