Starmali

У НОБОМЕ САДУ

30. НОВЖМБРА 1884.

п Ота о1ло^л и" излази трипут месечно. Годигања цена 4 ». — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге врајеве 0 _ 5, — 2 1 /, динара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамварија А. ПајевиЕа у Новом Саду. — Рукодиеи се шиљу уреднику (Пг. Ј. Ј оувноујс , \Ујсп IX РогсеПап^ааае, 50.) — Претплата и све што се тиче администрације, штампарији А. ПајевиЕа у Новом Саду. — За огласе нлаћа се 6 иовч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

0 б р а з. Јест', у Црној Гори на коју се радо Подругљиво емеше наши „просветници" У земљи двобоја (из ииштоља нразних), Земљи проневера, свакидањих крађа, Да, међ Цраогорци, које грдњом беде Е здотвор'ма својим ни носа не штеде; У тој Црној Гори десило се нешто, Што ће куса пера жидских новинара Прибележит' једва словима сићушним. Био један младић у служби државној, Преко чијих руку прелажаху новци; Где новаца има ту с' и ђаво нађе, А ђаво не спава већ све на зло смишља. ђаво је младићу стао иза леђа, Пружајући прстом на дукате златне Причао му дуго о сластима разним, Што се могу купит' благом па ма чијим; Гуркао га вешто лакоумљу вељем, Будио му жеђу за пићем, весељем. Превари се младић, уједе га гуја, Заслепише очи од сувога злата Потроши неколко — ох туђих — дуката. (А ђаво се опет овом крају врати Где тај занат давно, у вел'ко занати). Пуче брука, кад се та робота откри ; Кривцу се не прашта, ни брука с' не таји, Већ се просу брзо по земљи маленој, Као муњом неком, стенам' и одјеком. Свачије се лице зажарило туде, Свако прошапута : „Несрећни Мргуде!" То је тамо страшно и да с' у сан снива. Али јаој, Мргуд има оца жива. Па кад стигли глапи до старца кукавна, Те на светао образ паде сенка тавна, Заплака се старац први пут свог века, Лати с' џевердара једина му лека :

„Рођени ми синак чисто име оте, Па на што ми живот под сенком срамоте!" — Здери рухо с груди — часа не почаси Џевердар опали — свој живот угаси. Ето то се збило. Ал неко ми збори: „Та то ретко бива и у Црној Гори:" Ретко — ал не зато што та земља нема Још много и много оваких оцева, Већ што је далеко од ваших отрова, Па не рађа често онаких синова. — в Шетња по Новом Оаду, ссп. Кад чујем, како већ и ваздушни балон може да се управља по вољи десно и лево по ваздуху, како су људи изумели већ и електричну светлост и сударе на жељезници, како су измислили телеграф и северне медведе, како праве већ чамце (и новац) од папира, како су открили мамутов скелет и силне дефраудације на пошгама, онда долазим до уверења и ни мало сад већ више не сумњам, да ћу после 100 година читати у „Пестер журналу", „Шабачком гласнику* и другим светским новинама још и такве проналаске, о каквима данас још ни сам Едисон, што је измислио справу што говори (не мислим овде саборске либералне посланике, него фонограф), ни сањати не уме. 1{ад дакле узмем после 100 година у Тошиној пивари какве новине да читам, знам да ће бити и од прилике оваких проналазака на свету: Једна енглеска в 1лпп<;е<1 Сотра^пу" довршила је градњу гвоздене ћупријеодЕнглеске доАмер и к е преко Атланског океана, са одељцима за жељезницу, проста кола, пешаке, јахаче и велоципедисте. Вароши се осветљују и ноћу сунчаном светлошћу, јер су .стаклене нризме и огледала тако намештена, да примају и ломе сунчеве зраке с