Starmali

„СТАРМАЈМ" БР. 6. ЗА 1885,

Ђуна : Јеси ли чуо да је избор сентандрејоког посданика Крауса цотврдио суд. Шука : Није могуће. Та до, ( .,казало се, да се по опом срезу -^усред дана добовало : ко гласа за ■"_Г Крауса добиће 10 фор. Ђука : Па опет су га потврдили. Шука : А зашто 1 Ђука '• Зато, што веле није ии онај бољи, који тужи. Шука : А зваш ли ти, да се мени такав суд допада. Мадо их је чисти, па неће бар нико смети тужити. Ђука : На тај начин нам не треба ни с у д. Шука : Ха, то је видиш оно, што сам хтео да

кажем.

Ј.

Зар није тако? Ко природу простудира И законе вечне њене, Тај, кад види арсенаде, Мора кашто да с' о с м е н е. Осмене се, јера лако Дође до тог умовања : И без т о п а и без п у ш к е Може доћи до п у ц а њ а. Шта је пута обруч пук'о, Кад га качар здраво стег'о, Качара је тако звизн'о Да је таки збуњен лег'о. Тон и пушка јесу снага, (Неки мисле свемогућа) Ад добро је зазирати И од с т е г е и о б р у ч а. Један Европљанин. г Незахвалност докторска, „Али су ти доктори незахвални" рече ономад поп Н. — ја сам моме доктору најмање десег пута најодабравијим речима захвалио, што ме је од врућице излечио. Па мислите ди да му је то доста? ! — Боже сачувај, моју бдагодарност неће ни да чује, него све помиње неких 10 фор. Ђ,

Кратак допис из Фаркаждина3. Да код нас у Фаркаждину многи Срби прелазе у назаренски закон, о томе вам нећу писа г п:, јер то сте јамачно већ чуди — даклем то је чувено. Ади, да је наш попа добио црвен појас, то још писте ч у д и, — даклем то је н е ч у в е н о. Ајдемо даље! Јест', али ја не могу ићи даље (кад ми не дају пасош). Зато ћу остати овде — и при овој т е м и. Што се тиче ове теме, морам вам казати да ја нисам дописник од заната; имам некодико ланаца земље од које живим, — дакдем нисам спао ни на какве т е м е. Но кад се сетим овога црвеног појаса, онда ми се чини, да је неко други, богатији од мене, морао пасти на теме. свакоме допису мора бити онда јаваспитам —

Ако је истина да у бар мрвице васпнтања, — шта мислите ?: Је ли наш попа

добио црвен појас за

то, што му парохиЈани иду у назаренег — Или парохијани иду у назарене за то, што се таким поповимадајуцрвенипојаси?

У прочем, ако ко није задовољан са мојим кратким дописом, нека се претпдати на »Турски Марод" или на „Наше Доба", тамо ће наћи много дужих дописа (о свему и свачему, — само не о јадима народа нашег).

Сретно је прошло. Гавра и Лаза увредили један другога. Хтели су да се позову на двобој. Али то нису учинили, јер се Гавра бојао пиштоља, а Лаза се опет бојао полиције. Но, па ако се баш и нису дујелиради, али двобој је ипак био. Ђ.

Није чудо. Неки дечко шетао се са матером својом, те ће јој рећи: „Гле, мама, како је месец бдед." Г1а то није никакво чудо, драго дете; јер колко ноћи неогспава, чудо како и не позедени.

Хоће доктора да казни. — Докторе, ја сам ужаспо бодесна. Та ваља да није баш тако ?! Знате Ви шта, докторе, ви засдужујете, да ту пред вашим носом умрем.

Паностан одговор. „Великашима, богаташима, научењацима сваке врсте после смрти подижу споменике, а ваљаном доктору нико" — тако се тужио један доктор; на то ће му неко рећи : Докторе, а да шта су крстови и споменици толики по гробљу.