Starmali

17" 1Е31 овоме Саду 31, јзтла, 1335.

„©тармали" нзлазж ^рипут месечно. Годишња деиа 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве 10, — 5, — 2 1 / а динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јоваж Јовановић; Издаје штамиарија А. ПајевиНау Новом Саду рукониси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапо\к-, ЛУЈеп IX- РогсеПап^авве, 50.) — Претндата и све што се тиче администрације шиље се штамнаријн А. ПајевиЕа у Нов. Саду. — 8а огласе ндаНа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за жиг.

Т Е Ј1 Е Г Р А М, Из Ст. Бечеја. Ноћас су код нас похарали пошту, и осим тога сажо још шест дућана, све у иајживљим улицама, — два су дућана у солгабировом стану. Лонови су украли и полицију, али су се уплашили од њена слатка хркаља, те су је само понели па упустилп.

Цвајундцванциг — фуч! Како вели стара пословица : „Колко дана, толко кобасица." Ад даеас се друкче пише С горњих страна: ,,Кобасица има више Него даеа." Двадестдругог јула (Позивом заната) Састала се у Пешти Двадестидва брата. Али нуто: месец јул Има 1шшо дана, А још впше кобаспца пма Комесарска страна. И тако ће остат много Залиш' кобасица С Тисина астала, Јер су на част дошла само Двадестндвојица (Мплом богу хвала !) Но кад бп мп п вп хтели Чутн две-трп речи,

Један слух би мог'о Ране да залечи ; Све те кобасице ђурковићу дајте. А ви се покајте, — Па нас не варајте ! У Напвностп. Стари младожења. *) *) Ову несму, т. ј. завршетак н.ен ; бог и веране би при.чили, бојеНн се да не будемо смешни. Не би је примили, да нам је дошла пз Загреба, Сомбора, Н. Сада, Руме, илн ма са које друге стране, али кад је из Наивности, онда нам се не може замерити. Ур. Шетња по свету, IV. Мпеистар Тиса се вратио из Остенде и одмах се за тим у Будвмпештп одржала конференција српских „нотабилитета". Без кума не могу бити сватови, без Тисе се не може одржати конференција српских „нотабилитета". Опо до душе ту је био кумовски момак Јекелфалушија — али тек кум је глава, а сватп су скромни и учтиви, па би умели чак и „шееитп'', кад би им то кум заповедио. То су неки од тих сватова п тако доста пута пред мннистарским вратима чинили, па пм та „ђимнастика* сада неби тешко пала. Да су пак господа добрп ђимнастичари, то су са својим ,одлукама" доказали. Тој њиховој вештини сви се дивимо, бар }а не могу да се доста начудим е. пр. вештини г. Стојачковића. Био је 1848 г. уз кољено патријарху Рајач .ћу, за тим је постао Мајерхофов чиновник и најжешћи поборпик Бахове системе; кад је ова пала, видимо га као ватреног сриског нациопалисту и поборнпка српског војводства, ео кад дође мађарско министарство, оп скочи из српске војводине у мађарску државну идеју, па нп лук јео нп лук ми-