Starmali

~Е7" Оа,дзг 20. Септембра 188Б.

„Стармали" излази трипут месечио. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и 1руге крајеге: 10, — 5, — 2 1 /з динара или Фраика. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамиарија А. Иа,јеви1ау Новои Саду рукописи се шиљу уреднику (1)г. Ј. Јоганоујс, ЛУ г јсп IX- РогсеПвп^аезе, 50.) — Претпдата и све што се тиче администрације шиље се штампарији А. ПајевиЕа у Нов. Саду. — Ва огласе илаЕа се 6 иовч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 повч. за жиг,

А д р е с а. Да је сада опо време За које су стари знали, Апђелића по сто пута Већ бп каменали. То би онда брзо Учинио свако; Историја б' рекла; Морали су тако. Ал камење данас Много више вреди; И народ је милостив Па камење штеди. Камење нам треба И горе и доле, Да зидамо цркве, Да дижемо гаколе; Да дпжемо оно Што нам годи души, Да зидамо оно Што Апђелић руши. Нова се времена Другим средством служе; Друкчија времена, Друкчије оруже. Данлске се види — Сад ће свако знати, Да се и с адресом Може каменати.

— н

Карловачке закимљивости, п. Није било опасиије разгледати битку на Кенигсгреду и Нлевпи, но разгледати карловачке занимљивости. Кад вас ианесе пут поред карловачке гимназпје, морате уздрктати па да је у вами срце Обилића, јер се трошни и ниски зидови гимназије могу сваки час на вас сурвати. Па то би се још дало подиети. Али каква вам опаспост и песрећа прети у Српском Сијону, уверићете се тек онда, кад вам кажем, да ни на једном вораку нисте сигурни, да не натрапате на Германа Апђелића, то да вас — благосиља. 0 ситнијим неприликама нећу ни да говорим. Српски орден св. Саве можете видити где блиста на прсима — 1)УР к о ви ћа<; а пупа три дана моглп сте гледати поп Пангу, где стоји на сред пијаце, те се хвали, да је он највећи — радикал. Признаће те, да треба добар стомак, па да се то издржп. У самој саборници било је такође занимљивости. Тако н. пр.: Саборска адреса примљепа је са свима гласовима, противу по гласа. Тога нигди до сад било пије; изгледа и немогуће, али је опет тако. Кад је потпредседник пптао : „Ко је за адресу" — одговорили су сви са да; само ђурковић побледе, те п о л угласпо одговори: „ј а н о." Ту полугласност ђурковићеву нису увели у заиисник, али су требалп учивити. Мени се опште саборски записпици не допадају. А не допадају ми се зато, што не бележе све оне речи, које у сабору падају. Тако су из записника изоставили Јовановићеве речп, да је Герман „комесар у мантији." А он је баш казао: „комесар у мантији," а не „комесар у пана-камилавци," или „комесар у митри." Тако пема у записнику ни то забележево, да је Герман дошао први дан у саборницу са поднадувсним оком, на коме су се видиле маснице.