Starmali

126

„СГАРМАЛИ"

БР. 16. ЗА 1886.

Да се боље опоразумемо. Ја, н. вр. нисам тога мишљеаа, да се касирају »ноћни стражари," Еда ли је њихова вика само „навика", или нотребна довика — о томе нека свети дух суди, (који провиди свачнје груди.) ПГго се мене тиче, ја се о поноћи безбрижније окренем са угњечене стране на ону одморнију, кад кроз сан чујем стражара глагољушта: Пазите љ удиЈ кровови су наши од сламе; ветар дува јако; осигурани нисмо; ђаво не спава; ако здраво (т. ј. нездраво) захрчемо, може бити од нас свашта, и т. д. Ја онда не питам како се зове тај стражар, је ли изучио педесет и три школе, или само тридесет и пет. Већ волим и излишну опомену, него после понеари кајање; Али наравски : кад би чуо кроз поноћ глас овакав: Не чмавајте, сто вам вера! лоле и вуцибатине! Сад ћу ја вама показати пошто је ока шљива, — свеца вам богаљастог, и са изелицама једним! — Онда би се и ја покрио јорганом да то не чујем, јер би знао да то није стражар — јер стражари тако не вичу. И тако, ја сам зато да се стражари не анатемишу, већ да и даље пристојно опомињу, — па и мене у напред да гурну, ако се кад улењим или пред раскршћем запнем. Стармали.*) •) Наравна ствар, кад етражар или ма који други поштен човек опази арашију и разбојника, онда му не може казати: Модим покорно, вратите се на прав иут ; изволите се сетитибога и душе и т. д.

па онда вам стигнем до неке нровалије, — и упаднем као што видите овамо на сунце. 31. фебруара ићи ћу опет у Венецију." „Та он је луд !" рече она. „Луд?" рече он. „Та зар не видиш!" рече она. „Ала ме боле глава!" завршим ја, и употребим сву своју вештину, да дођем као бајаги к себи. „Ах!" узвикнух и стропоштам се на земљу. „Сиромах!" беше опште мњење, Спавао сам више од по сахата, и дошавши к себи, почнем се извињавати. „Не бојте се! На добром сте месту!" * * * После по сахата, био сам ја већ на палубу од лађе, и трипут узданувши, насмејем се слатко мојој глупости. „Писаћу ти !" рекох јој кад је последњи пољубац исчезао са медених јој уста. Можда би лепше било да ме је чика Сава, издеветао оним чибуком, бар би згоднпје била материја за хумореску. Бар могу рећи: биосамзаљубљен! И тако ја завршујем „Једну ноћ у шифонеру," чији наслов изгледа, да је ова прича какав: Жил Вернов роман. Срола.

Жене су загонетке, Жене су као загонетка нека, за решењем мучимо се јако, а нађемо л' тек згодан почет ак, ово друго иде већем лако! Др. Казбулбуц.

Оа пештанских демонстрација, Познато је да су један део демонстраната њих 710 на броју затворили пришком последњих пештанских демонстрација. Међу њима је било и деце, па и неколко познатих лопова. При испиту било је врло шаљивих сцена. Ево да их по „Фигетленшегу" побележимо: * * * Један дечак тако је промукао од силне дреке да је једва могао одговарати на судчева питања. — Од чега си тако промукао? упита га судац. — Купао сам се, — одговори дечак, а судац се поче сме пити, јер је дечак био прљав као враг. — Па кад си се купао? Дечак се збуни. — Сутра ћу ићи молим лепо. . . . * * * Један дечак кад су га испитивали једаако је показивао судцу на клупу где новинари седе. То је публици јако упало у очи, а још се већма изненадили, кад је дечак признао да му је „онај господин тамо (новинар) дао сексер да виче „-Доле Јански!" * * * Доведу неког познатог лопова, који се бранио да он није демонстрирао. — Молим ја нисам ништа радио. Онај господин — покаже на једног детектива — може посведочити да сам поштен човек, он ме познаје. Судац упита детектива дал' га познаје. Кад овај одговори да га зна, рече судац: — Е кад вас детектив зна, онда идите лепо у — бувару. * * * Детектив се продере на новог „кривца" који ступи пред судца: — Овог већ три дана видим и чујем како се дер е. Овај маше главом, а на питања судчева не одговара ништа. На послетку се види да је демонстрат н е м. Детектив се ошвањио, а „кривац" је пуштен кући. и. и.

! ! ! Што о женској мислиш нигда не бележи; нашто писмо? жена, од усмених изражаја никада не бежи! Др. Казбулбуц.