Starmali

138

„СТАРМАЛИ" БР. 18. ЗА 1886.

јјици — ја сам онда од срца жалио тог нашег младог раднива на јавноме пољу. Није богме ни шада да због велеиздаје робује у Хрватској бар две године дана. Али хвала богу, од сто курјака изиде на послетку да ништа није ни шушнуло и тако наш срнски лист „Браник" има потпуно право, кад вели, да пе ваља правити од муве медведа. Само да ми је знати, ко је у овом случају био мува, а ко медвед. Ја држим, да је мува и то зла мува био онај, који је Иванића затворио, а медвед, но ако му је воља, аека се још једаред јави. Него тамо у Каменици мора да има врло паметаих људи, кад чак и власт верује, да се један човек лреоблачи у женско одело и као девојка или жена по народу агитује за преврат. А паметни морају бити за то, што је од те болести патио и покојни Бурназ, који је држао, да га омладина у Вршцу преобучена у женском оделу чека ноћу да га убије, а за тим су сиромаха одвели у лудницу, одакле је послат био у Арад, где је у Моришу скончао. У осталом, ја се том виспреном каменичком проналаску нимало не чудим, јер се показало, да су многи наши људи жене, па власти као држе, да се наши енергичнији људи стиде мушких хаљина, те се бацају у женско руво, кад хоће да коју мушку рекну. И то би била свакако анархија, али коју нису произвели „анархисте", већ баш нотабилитети, којих род никако да се утре у српском народу, а то би требала да је сад задаћа свију свесних родољуба. Само молим да ме нико криво не разуме. Ја немам ништа против женског рода, али ми је криво, кад су мушки — жене и то као што је потурчењак гори од Турчина,

шојшжот&е. Н е 1 и с т, Хумореска, (Свршетак.) Мало по мало и дан прође ; настуии опет вече. Газда Јежа, како је накупио доста сува грања и сместио на гомилу поред оне шупље врбе, коју ипак није имао куражи да напусти, наложи сад ватру и почне печи сланину. Кад је свршио, а он вечера. После вечере захити у шешир воде из дунавца и добро се напије. У том се већ прилично смркло. Пошто је прошле ноћи врло мало спавао, извали се газда Јепга да спава. почетка је тврдо спавао, после се чешће будио, јер су га комарди јако узнемиривали, а боме де рицки комарац уједе ту боле. Најзад око поноћи а можда мало и доцније расани се са свим и устане да наложи ватру, не би л' тиме растерао комарце проклете. Намеће на једну гомилу нешто сува грања и запали. Грање суво, па почне одма горети. Газда Јеша почне пунити лулу, и баш кад хтеде поћи да запали, у мал' се од страха није мртав прућио на земљу. А и како да се не устрави. Шта мислите, наједаред се створио ђаво пред њиме. Не мојте да нам се смејете јер газда Јеши није ни мало до смеја. Није то шала гледати ђаволу у очи. Шта мислите, угурсуз један. Метуо на главу цеки врдкет, за качкетом неко дугачко

тако је пожењен човек гори од жене. Преслица и варјача су дика у женској руци, али у мушкој су брука и срамота. Прегача је женски украс, а на мушком је жиг срама, па још кад мушки, ма били новинари, почну разносити разне неистините гласове, онда богме тешко да нису претекли сегединске пиљарице. Но хвала богу, тако далеко још нисмо дотерали. Пут, којим је моментана срџба пошла, тај ће се оставити, па кад буде требало заједнички бранити наша права — ја сам уверен, да ћемо онда сви раме уз раме стојати и м у ш к и се борити. Браник ће бити онда свако од нас, а под народном Заставом бићемо сви искупљени! , . Милисав.

У ш т и п ц и. Кад се чуло, да је Русија укинула слободно пристаниште Батумско, онда јој је Европа подвикнула: „Море ви сте згазили на берлински уговор." На то је одговорио Гирс: „Није истина; ми СТОЈИМО на берлинском уговору, а на то смо се и обвезали. * * * Прво смо читали о босанским рђавим чиновницима, па тек онда о тамошњим хајдуцима. Прво смо читали: „ови и ови су се побесили," па тек онда: „ове и ове су обесили." * * * Читам : „Српска је скупштина отворена." И дај боже да буде о творена према свима и свакоме. * * * Колера је дошла већ до нас, а наше општине не перо. Лице му је испупчено, као газда Јешин нос, а малим очима само жмирка и кези се на газда Јешу. На једно раме обесио неку широку шарену кабаницу а на друго пушку, испод кабанице пак вири му сабља димишћија. Сад кажите да то није ђаво. Незна газда Јеша ни како му име, ни ди је ни шта је. Само избечио очи па гледа у буди бог с' нама, а овај опет у њега. Трајало је то неколико минута, а ђаво се никако не удаљује, Газда Јеша шта ће не мож' никако да дође себи, не мож' да проговори баш ни речи. Хоће да измане буџом, ал' нема снаге. Хоће да пита ко је, ал' не мож' кад проклетиња непрестано у њега шкиљи. Бар да су му вашке ближе, пак да их напујда на тог гнусног гада. Јест, ал' вашке одоше за стадом, које се већ и само кренуло да пасе. Најзад једва мало дође себи па онако клекећки узме мало грања и метне на ватру не бил' тиме чудо одгонио. Ајак. Поста ђаво још безобразнији, и он узео малу гранчицу па бацио у ватру, и опет стоји и опет шкиљи у газда Јешу који умире од страоте. Он за грање а ђаво за грање, он пође овцама и ђаво за њиме, он стане и ђаво стане. „Ху, мајко божја, што ћу ти,' вели газда Јеша. ђаво само стоји па шкиљи у њега као маче у жижак. Најпосле окуражи се газда Јеша па зграби своју буџу, измахне коликом је год снагом могао, тако да је у свом очајању и зажмурио. Батина жупс о земљу, да газда Јеши мал' не отпадоше обе руке, а кад прогледа а ђаво се онако