Starmali

„СТАРМАЈШ" ВР. 12. ЗА 1887.

И Т

о н е з н а.

Пре неки дан дође један Петровоселац на наше пијаце. Опази га један добар пријатељ вегов па дође до кола, ту се руковаше и за јуначко здравље упиташе. Из међу прочег разговора поведе се реч и о поп-Панти. Петровоселац фали свога попу и у звезде га кује, а на послетку као неки „печат" рече: та нема то под богом што он не зна, Овај само ћути па слуша и чека да доврши, З атим се накашље пљуцне преко камиша и рече: та шта си га нап'о толико фалити, јесам и летос оно послом био код њега, а на авлији му други гази балеге ни то ниј е кадар сам.

Риба или —- „рибац" ? Ал' је грдна шкода Што је риба у нас, Ето женског рода! . . Природа се овде Претурила љуто; Да је риба — „ рибац* Имало би смисла Еад би увек ћут'о; Ал' је риба ето Еод нас женског рода, А Нутање није Иикад женска мода!

о

Др. Казбупбуц

Учитељка и писмоноша. Једног учитеља оглобе финанци са педесет фор. за дуван што су код њега нашли. То било и прошло. На скоро постане за тим наша пошта државном, и једног јутра дође писмоноша и донесе једно писмо учитељу. Учитељка опази овог у униформи, скочи у страху и закључа врата. Бадава је писмоноша показив'о писмо, говорио да је писмоноша, она је онда добро утубила капу у финанца, па не верује више ни писмоноши.

Чудновато! Погледај те само оно двоје млади, што поредо шећу ту на „променади": како једно другом нешто много с л а д и! Од говора њина слабо што се чује мора да се нешто врло важно снује, или да се барем потајно шурује! Не чује се скоро ни да које лише,

шапат ено иде све тише и тише, а они се канда све разуму више!!! Др. Казбулбуц-

Бошко. — Вабо, зашто си послао Милан у Пешту ? Баба. — Зашто ? — То не мораш знати! Бошко. — Ал ја би хтео! Баба — (срдито). — Да се нескита овде — по Гомбору. Широкобилац Отрадао за пријатеља. ( Враца Л. имао је женицу „супггу доброту", с в му је рад одобравала, само кад-кад кадаје у друштво хтео ићи, морао је дозводу од своје „премиле" женице искати. Разуме се да му она није кратила, само му је обично додала то, до ког времена има да буде код куће т. ј. колико се задржати сме. Једном ће браца Л. да иде у друштво, разумесе да је своју женицу за допуст молио, она му одобри, али му уједно рече да од 10 сати дуже не остане. Враца Л. како је у весело друштво досцео, заборави на заповест женице своје, него погтаде и он веран члан истога друштва у том просвира 10 па богами и 12 сати. Еад погледа браца Л. на сат и виде шта глагоља, поплашено рече Свомс друштву, Драга браћо: ја не смем сада кући јербо сам прекорачио заповвст жене моје а знам да ме код куће леке речн чекају. Натоће му његов пријатељ понудити да иде са њиме и да га извини код жене његове. Овај се„ предлог браца Л. допаде, и тако одоше њи двојица браца Л. кући. Еад дођоше до куће извади браца Л. кључ. отвори капију и пусти свога пријатеља да напред иде, а он оста шмрцајући око капије. Како би се мало задржао док га пријатељ не извини код жене. Она је чула када је муж одкључаво капију, те с тога одма устане из кревета и спреми се за дочек мужу своме. Еако је у соби био мрак, а она није много ни гледала, него чим се отворише врата и прија. тељ хтеде унутра, а она „велијим гласом возопи" зар се сад кући долази ? изману руком и пуф пријатеља по носу те му растањи нос као какву лепињу, а крв потече као да си бравца заклао. Пријатељу не беше тада до истеривања правде, него зграби врата и убрза кораке док се још што и више није догодило. Прибележио 5ко— ша.

У музеуму, Стражар. Овде није слободно пушити. Ко пуши мора платити казне десет динара. Ви сте пушили. Платите. Епглез. (Пружи му златник од 20 динара).

Јои се могу добити сви бројеви „Стармалога* од почетка до данас.