Starmali

124

„СТАРМАЛИ" БР. 16. ЗА 1887.

©. Са оваквим апаратом, какав је употребљен при последњим изборима, могло би се учинити и то да ни један Маџар не буде изабран за посланика. За то ова победа ако није часна, ал је бар опасна.

—. Најновији посланик за хрватски сабор зове се Паја Н о в и ћ Ал јога је новије то, да у Еп1буе§ћ-у може бити изабран Србин и кад га Срби не бирају. Сабовљевић је уступио своје место барону Николићу. Сад би требао и барон Николнћ да уступи што Сабовљевићу. Мило за драго.

X. У Бовом Саду баш кад су били ђачки испити опда су и професори полагали испите. Али вигае је пало професора него ђака — а и дубље су пали него ђаци. Л. Чујемо да ће Мориц Паја захвалити оној гааки Срба који су на њега гласали. Ал нарочиту захвалност издаће др. И. Огњановићу, — јер од њега се таком колачу није надао.

Новом министарству у Србији, Народ Оће. Ви Умете. Србији Требује. Дмин ! Ваистину!

гр 4©^ Ђука. Ма гато није сасвим ми^ аН ' КаД И ^ ИСа Ве ^ послао ЈРШљМ ' Шука. А ко то, бога ти ? јШш и Ђука. Па министарски саветник у миру Тодор Мандић. Зар не да је кортешавао за МориШука Па зар ти не знаш, да се многи људи под старост подетиње, а деца гледају у будућност, па и Мандић мисли, да треба сад опет за своју будућност да се стара. . . Ђука. Е то је баш:Живнам био Тодор, да се прави говор ! Ђука. Зашто су професори српске велике гпмназије гласали за М о р и ц а П а л а — би ли ми то знао рећи? ЦЈука. За то, гато су хтели један трн из српске гимназије да изваде. Ђука. А ја се бојим, да не буду они како год тиме још већма тај трн заболи. Тарас.

Шетња по биралиштима. Шетајући се по биралигатима Угарске и Троједнице видио сам на вигае места „страшан суд" и то сасвим онако како то свете књиге описују. У почетку почегае гробови (тавнице) да се отварају. Једни су стали о деснују, а други о „левоју," чуо се гакрипут зуби, (од стране увређеног народа) а мртви су устајали из гробова и долазили те гласили на владипе кандидате. За Автопа Клајна, Милана Панића и многе друге зна н. пр. цела Шајкашка да су одавно умрли, па су сви ти мртваци воскресли, оставили свој гробни комодитет и догали Милогау Димитријевићу за љубав да гласају. Нри том страшном суду није фалило ни помрачење сунца, јер се у Угарској сунце правде одавна помрачило. Ништа није фалило, само још суд, хоћу рећи пресуда. Но ако се некима прохте да изиесу живим бојама све пеправде при изборима, онда ће бити неки осуђенз ако не баш на паиао, а оно бар на Вад. Апропо — Вацки. Стева Вацки је издржао у Вацу пургаторијум, па дошао у рај, управо код владе у рај, а код парода у крај. При мојој шетњи по биралиштима, могао сам много проучавати од куд је постала реч уставпост. Кад сам видио оне силпе паприкаше, цнгаре, пиво, випо, па онда она отворена у ста, тада сам помпслио да је реч уставност постала од тих „отворених уста." А кад сам видио како гласају мртваци, а многи бирачи се гаиљу ^ћама, онда сам опет помислио да „уставност* долази од устављати, заустављати вољу народа. Шетајући се, чуо сам, да је у Троједници овладао напредак. Пре три године тукли су неке самосталне бираче колцем, сад су пуцали на њих из реБОлвера, а неко прориче да ће их кроз пет година тући са топовима. Није ни то немогуће, али ја сам видио, да су нас већ и ове године при изборима тукли са далеко опасвијим оружјем нег гато су топови, а то су нагаи п о п о в и. Тегако народу ! На неколико места у Угарској просула се на биралигатима крв. Да би изабрали једпога, убили су њих десет. Том се приликом показало, да је влада победила не само свуда тамо где се просула крв, него и тамо где се просула вода (у Сегедину па пример) иначе тамо никад не би победила. Но у мал не заборавих најглавније. Било је места где се место крви и воде просули новци, вино, пиво, ракија, па је и ту победила владина странка. И из тог се види да је влада и њена странка најјача у просипању и расипању, сад као и увек до сад. Но варате се. ахо мислите да ћу се ја по овој опширној теми дуго шетати. Та све је онако, да човек — побегне. Многи беже и онако у Америку, многи побегпу за насиљем, а ми ћемо стати па гледати докле могу у сред Европе постојати азијатеки одношаји. + И з ј а в а, Славном уредништву „Вражијег Доба." Желећи стати на пут сваком неупутном и неоснованом тумачењу, нриликом избора посланика за зе-