Starmali

47" Новоме Оа-дзг ±0_ ја,н:зга,ра,

1088.

„СтасиалЕ" нзлази трипут месечно. Годишња цена 4 погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и адуге крајсо': 10 — 5, — 2'/, динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамаарија А. ПајевиКа у Новом Саду р/коииси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуаноујс, %'1еп ИегпаКег С}иг1е1в(га8*е, ЛЈг. 9.) — Иретпдата и све што се тиче администраннје п јљ« св штампарији А. Пајевића у Нов. Саду. — За огласе илаћа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 30 новч. за а мг.

Опомена о новој години 1888. Ево већ је своје заузео место II сео је на свој, еа годишњи престо, И поч'о је владат' загонетно, журно, Лажни бог — Сатурно. По вечерњу ваља познати вам свеца. За то, људи, не будите деца!

Не будите деца, не дајге се Немојте налетат' на сваки апарат Па ма како био умотан у шаре, Отворите очи, — те божије даре.

Не будите деца, која лудо дубе Кад им когод медом цримазује зубе; Не верујте брзо, свачем загрљају, Са медом се често и жаоке дају. Не будите деца, не играјте с' жмуре; Отворите очи баш пред хуком буре. Немојте се кошкат' рад ситније мете, Онда, кад вам к р у п н а искушења прете. Не будите деца, — („хајд' у школу мали!") Ви, које су дуги веци школовали. Немојте се играт' у праху и низу Зар не знате, стари, да је испит близу. Не будите деца, што на трсци јашу Ил маћеху моле да им скува кашу. Маћехска се каша и без молбе кува, Ожећи вас може, — ваља да се дува. ј?* »~КЛ ■ (],.

Не будите деца, која се од страве Под јастук увуку, иак се ту удаве. Свакога баука не бојте се, моји, Јер тај баук можда, можда се вас боји. Најгора је слабост што без нужде клеца; За то, људи, људи, не будите деца. Многима Је мило кад се пред њим јеца ; За то, људи, људи, не будите деца. Не будимо деца, да се заиграмо. Не будимо деца, да се покикамо. Не будимо деца, да се заблесамо. Не будимо деца, да се заварамо. Јер владар Сатурно, — то ваља да знамо Он не ждере људе, него децу само. — м Новолетне мисли. Кад нам берберин, оџачар, млекаџија, егзекутор или други који доброжелатељ првог јануара урани, па нам се приближи руци и честита нам ново лето, нама се повољно насмеши брк, то нам годи, пружимо му неколико сексера, каткад и форинту (да се можо претплатити на „Стармали" кад већ ми то због силних трошкова не можемо), одпустимо га милостиво, да може још и друге многе својом честитком усрећити. Нема дакле сумње да честитке новога лета људима пријају. И што више искрених лажи тога дана примимо, то нам је на срцу (и у џену) лакше. Што нам лепше честитачи долагну, толико нам већма одлагне. Но ипак све те пријатвости не могу да ућуткају ону стару пословицу, која кроз толике стотине година вели: „свако лане боље." Тако је и мени било, кад сам првог јануара сав ситан новац на честитке истрошио (а крупног висам