Starmali

17" НозоОа<дзг ЗО. априла 1333.

„Стармадг" излави трипут месечно, Годишња дена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10, — 5, — 2 1 /а динара иди Франка. — Власпик и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штантарија А. ПајевиНау Новом Саду рукописи се шиљу уреднику ( I)г. Ј. Јоуапоујс, МЧсп 11егпа1нег 6иг(е184га8ве, 1Мг. 9.) — Претпдата и све што се тиче администрадије шиље св штампарији А. ПајевиКа у Нов. Саду, из Србије књижари ВаложиКа Веоград и Ниш. — За огласе плаКа се 6 новч. од реда.

Разгласише — Разгласише тамо, туеа: „У Србији већ је буна!" И ко сумња у све „вово*, То је ново поверов'о. У Србији није буна То тек жидска жица гуди. Ту је мирно, страшно мирно, Притај'о се дах у груди. Ту је мирно, страшио мирно, Нит ко стење ни беседи. Ту је мирно, тако мирно Као да се крвца леди. Ту је мирно, сграшно мирно, Као да свака мис'о бега, Или бега, или тоне У пучину, не знам чега. Не од страха, страха нема, Ко то вели тај се вара. Та мирноћа глухонема Има срца, има жара. Та тишина, то је књига, Коју народ краљу даје, Народ даје — последња је Ал краљ Милан не чита је. А за што је он не чита? Или не зна ? Или неће ? Ил се боји да је чита, Ка' што с' боји мрак од свеће.

Прочитај је, краљ Милане, Што ту пише читко ј', јасно. Преврне ли ветар страну, На тој страни биће: „КАСНО." Н. Гермап и Христик Герман је отишао у калуђере 1848. год. Да тада није било б у н е, те да се није з б у н и о, да оде међу „смирене оце", већ да је отишао у „борце", нема сумње, да би и он постао у аустријској војсци каплар, а за тим министар у Србији. А да је Христић отишао у калуђере, сигурно би се и њему десило оно, што се десило Герману, т. ј. не би ни ои био изабран од народа за српског патријара. Овако су и Герман и Христић — наименовани. Герман је при избору добио 9 гласова, а нема сумње, да дође до избора у Србији, нашао би и Христић отприлике толико исто гласова. До душе Герману славе 40-годишњицу калуђеровања, ал Христићу се већ не би могло десити, да слави 40-годишњицу своје владавине, а то из простог узрока, што не би имао ко славити. Он би за 40 годива све грађане Србије прославио као поубијане „мученике". Но и то је истина, да ни Герман не би био у стању постајати толико пути калуђер, колико је пути Христић постајао министар, јер калуђери нису научили, да их као „правоверно стадо" непрестано стрижу, већ њих само једаред пострижу. У опште, Герман и Христић, и слажу се и не слажу се. Слажу се, што је Герман као Христић, управо као неки мали Христос. Да га распну на крст, оп би нас тад спасао и — избавио. А не слажу се, што Христић није „Герман" — ил Турчин, па да нас види бог, већ је на жалост Србин. ■