Starmali

152 „СТАРМАЛИ" БР. 19. ЗА 1888. здоедофоддок

Два философа се препирала, к^ко би се могли друштвени одношаји тако уредити, да сви људи буду сретни У разговору рећиће један од њих: „Батали, бога ти, ко ће свима људима намесити колача!" „Ја !" — упаде Стева лецедер, који је из прикрајка слушао ту препирку — „па још и на претехс. На прошлом вашару нису појели ни половину." Немојмо баш тако убијати мртва човека! По смрти нашег незаборављеног Мите Поповића доста се пише по разним новинама о аеговом животу. Ту се помиње и пок. архимандрит Јулијан Чокор; вели се, да се он (такођер родом Бајац) истина, прихватио нагтег Мите, онда сиромашног ђака у гимназији карловачкој, али за то да му је Мита по кући морао радити таке послове, који нису достојни ђака. И том приликом обично се баци шака врло гадна блата на спомен човека, који сам себе више не може бранити. Ми смо огорчени на тешку судбину нашег врлог Мите, па не премишљајући много, годи нам кад можемо излити сву срџбу нашу, ма над киме Па дај Чокора, да се бар њему осветимо, за оно, од чега један део и други понеше на савести својој. Ја мислим да нам тај посао не ваља. Ја сам добро познавао пок. арх. Чокора. Нећу да узмем под обрану све мане његове. Али он није био најцрњи калуђер ни онога свога доба, а још мање му се тај епитет може пришити данас. А имао је онет и таких лепих страна, које ретко имају калуђери — бар наши. Даклем будимо справедљиви, — јер та прекомерна срџба на једног покојника не пристаје лепо корак уз корак уз нијетет према дичноме жснику нашем. Мита је код Чокора ишао и на пијацу, морао је прати и собе и степенице, — то је заиста носао, који није за ђака. Али онда је то било нешто обичајно, — та не онда, него запитајте и данас, н. пр. у Београду стотине ђака, који се зову „Лирице а , какав их посао чека чим из школе дођу, а за ону худу корицу хлеба. Уз пијетет, који осећамо према нашем Мити, лепше би кристало, кад би овом пригодом порадили, да се у опште поправи стање наших сиромашних ђака, — него што ударамо жиг на једног човека, који као калуђер није могао да се узвиси над криво схватање и над зле обичаје тадањег (и садањег) времена. Још се и тога сећам, да је пок. Мита имао и доста лепих и благодарних речи, кад је говорио о пок. Јул. Чокору. 3. Ј Ј Новије књиге и листови, које уредништво ирима у замену. ЗегШсћ-сгоаМвсће ТЛсМипдеп. ТЗеи ^сћ уоп 8уе1огаг Мапојћтс. Треће знатно умножено издање. У Бечу 1888. Цена 3 фор Пламенови. Песме Радована Кошутића. I. у Н. Саду 1888. Парна штампарија М. Димитријевића. Издање пишчево. Цена 25 новч. или 60 пара. Девојка на студенпу. Песма Бранка Радичевића. Компоновао за певање В. Хорејшак а за гласовир ставио X. Доубек. Издање српске књижаре Браће М. Поповића. У Н. Саду 1888. Штампарија и литографија А. Фукса. Цена 50 новч-

з>жд ашФжшшж, Пошт. лађа 1888. до од 22. марта даље наредбе. Из НОБОГ САДА у СЛАНКАМЕН-ТИТЕЛ : сваки дан у 5 и по сахати после подне. Из НОВОГ САДА у ПОГИСКЕ ШТАЦИЈЕ : изузимајући петак сваки дан у 5 и по сахата по подне. Из НОВОГ САДА у ЗЕМУН-БЕОГРАД : сваки дан у 5 и по сахата по подне. Из НОВОГ САДА у ОРШАВУ-ГАЛАЦ: средом. петком и недељом у 5 и по сахата по подне. Из НОВОГ САДА у БУДИМПЕШТУ сваки дан у 10 и по сахата пре подне. У НОВОМ САДУ, 15. марта 1888 ОДПРАВНИШТВО. О Г Л А С И. ;.*Г НЕГПВАЊЕ ЗДРАВЉА. ~Ш1 Дра Милера бадзам за предохрану од гр*ева. Ова се балзам даје и препоручује код болова и грчева у стомаку, код катара у стомаку, напетости, бљувања, пролива, ветрова; код грчева у цревима (колике) успех је за тренутак постигнут. Даље је добар код свију дуготрајних и слабећих болести, јер потпомаже варење. Ово дивно средство не треба да фали ни у једној кући, особито по селима. Цена је једној боци 1 ф 50 н., Ј / 2 боце 80 н. У Новом Саду може се прави добити само код Љ. Стефановића трговца и у Сарајеву код Ј. Сора, спецерајисте. Главни депо за разашиљање: Ј. Милер, апетекар у Кронштату у Ердељу. (Ј. V. МШег, АроШекег, Кгопз^аЛ, 81е1)епМг§еп.) Шиље се поштом сваки дан. 5—б

по најноввд американској системи сигурне од ватре ж хар( из Фабрике

У БШЧУ

у солидности и каквоћи израде не уступају ни једној до сада познатој фабрици а у цени су знатно јефтиније. — Наруџбине прпма и одправља госп. Ђорђе Миличеви1), трговац у Бечу, Ба/гепћо!', код кога се могу мустре видити и цене сазнати. 9-18

ШТДМПАРИЈА А. ПАЈЕВИВА У НОВОМ САДУ.