Starmali

„ОТАРМАЛИ" БР. 26. ЗА 1888. 203

повода новим љубведостојностима, чега смо ми сити. Него смо дозвали и нешто смешво. Спира. А то је? Ћира Дознали смо да је наш слатки текелијанац Соколовић већ у похвалној мери заборавио српски. Он реч „ клеветник " преводи са „издајник". Спира А шта је управо више, — клеветник или издајник? Ћира- За цело је издајник нешто више. Слира. Е па видиш, он Србима даје оно што је више. Ипак се још није сасвим однародио.

П у с л и ц е. □ • Почело се говоркати да ће се кр. Милан измирити са краљицом. Ал брзо смо се уверили да и з м и р е сто ђавола вире.

Имамо да прибележимо још два јубилеја. Једно је 40-годишњи јубилеј како је пронађен хлороформ, а друго је 10-годишњи јубилеј од окупације Босне. Да би се уштедила два трошка. неки предлажу да се та два јубилеја иросветкују уједно, и то под називом педесетогодишњ^ јубилеј уснављивања свести.

1*2. Красна је била светковина открића споменика Тодору Павловићу, Ала кад човек прочита натпис на споменику, кад види онај препотопни српски је( зик и стил, онда се тек сети каква је иронија у томе, што се тај натпис освештао баш онога дана, кад се славила и Вукова стогодишњица. пео по неки евој, или боље рећи, ваљда своје жене амбрел , јер од мога плавог, великог амбрела изашли би онаквих бар пет мали. Али за то је сваки и погледао замном, кад тек ја разапех над главом читаву шатру! То би све лепо било. — Али кад си у Пешти, хоћеш боље шта и да видиш. Прво одем у музеум. Улазак је био бесплатан, али ми портир рече, да се амбрел не сме унутра носити. Лепо. — Кад сле разгледах, пођем на поље, али у оној гунгули заборавих амбрел изискати, те кад већ бејах на другом крају Пеште, сетих га се, па хајд натраг по њега. — Кад тамо, подне, па затворен музеј. — Једио сам се мало јер сам морао читав сат, и дуже онуда да патролирам и тек у неке отворише се двери музеја и ја упитах портира за мој амбрел. Овај се одмах сети и заиска 20 новчића за чување; дадох му без приговора; али кад ми сад хула рече, да амбрел није више ту, него да је предан у нолицију као ствар без госе, поче се у мени кувати. — Хајд дакле у полицију, и ту после млогог разглабања дођем до свога амбрела, али сам морао и оном жандару дати два сексера за сачување. — Онако срдит, наумим да се мало позабавим, па уђем у галерију слика и тамо ми одма узеше амбрел из руке, и кад га добих, морадох платити 10 новч. за сачување... Враг да носи то сачување , сад ме амбрел кошта већ 50 н. више. — Али што му драго. — Одем да прегледим би-

§. Досада је гласио закон, да се нико не може осудити без обране. А да од сада и то може бити, мораће дотични параграф добити један изузетак, или боље рећи Додатак.

фф. „Србобрану" јављају да је Анђелић у Беловару бегао од крста. Ми то неверујемо. Јер одавно се народ крсти кад њега види, — а он досад још не побеже.

х. У изложбу земљорадничку, која ће се скоро држати у Н. Саду, примаће се и вештачко ђубре. Ето лепе прилике да др. Павловић заслужи још једну колајну.

0. И ми новог министра Чакија предусретамо са неким лепшим надањем. Срби су у таким приликама врло предусретљиви, Ето и српско позориште, чим је чуло да је на министарску столицу сео г. Чаки, таки је оставило Кикинду и отишло у Чаково.

„На очима матичара је крљушт партаичности" — тако вели „Вражје Доба". — Ту крљушт до душе ве може нико други видити, само онај који је непартајичан, као н. пр. др. Ст. Павловић.

ф. И савести кр. Милана причињава се да је у Србији досадно стање. То мисли тако да измени, што ће од досадног направити опсадно стање.

блиотеку варошку ; кад тамо, плати опет за сачување 10 н — Сад сам већ премишљао, шта да чиним. Да бацим амбрел, није право да се због њега кући враћам, није право, а да опет за сваки корак по сексер плаћам, није ни то право, еле, наумим тога дана не ићи више у музеје и подобне заводе; узмем дакле амбрел под руку, па хајд у шетњу. Так - ) дођем и у најлепшу улицу пештанску. Гура се свет по њој да све једно друго чепа. Али највише их се искупило пред неким излогом. Станем и ја да видим шта је. Мало по мало догурам се до самог излога. Заиста лепих ствари. — Иочнем их из ближе разгледати, и таман да изаберем себи неку ствар, којом би мојој немилој Тини бар за један сахат завезао језик, — а неки сметењак гурну ме од остраг, — ја посрнем, и како сам амбрел држао испод пазуха, треснем оном гвозденом куком у излог и — кррррр.Ч — сниза се оно стакло доле! — — — Можете замислити мој страх, мој немир! — Направила се око мене читава ларма, маџарају, боже, да ми уши заглунуше, и макар да нисам разумевао, шта веле, ипак сам знао, да се све то тиче моје и мога амбрела судбине. — Дође и полиција, увукоше ме у онај дућан и бадава беше моје опирање, моје изговарање; удри, држи, недај, и - — ја оставих у томе несретном дућану лепих 20 фор. а понесох мој још несрећнији амбрел са собом! *