Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 8. ЗА 1889. 63

Путник пође даље, а овај му довикне : Но па колко би ви дали. П у т н и к. Не, ја сам само тео да видим колко ћу уштедити ако пешиде пођем. * Госпођа Ракила задувана дошла код доктора. Молим вас господине дођите одма да видите шта је мом дерану, тек је почео да руча, Јпоче да кија, па непрестано кија и никако да стане, молим вас да видите штаје. Доктор: Ја овај иар немогу да дођем, већ расеците један лимун, па онај сок нек увлачи у нос. Г о с п о ђ а Ракила ; Ал ако и даље узкија Доктор: Онда му реците : „На здравље". * Када је мали Душа из школе кући дошао, рећи ће му четврти брат његов Светислав држећи у руци нове панталоне: „Гле Душо, купила ти мама нове панталоне " Д у ш а : сасвим озбиљно : Мени није, ваљда теби. Светислав: Та јеете, шта си луд, теби је купила. Душа: Ја не верујем, макар ти да кажеш шта оћеш, јер ја никад нисам имао нове панталоне, него што изнесе Ника, то добије Стева, па што је Стева носио мама „Лепелира" па добијеш ти, па кад си ти већ тур подеро и колена поцепо онда мама искрпи па да мени, зато су моје панталоне много топлије и теже него те нове. (дабогме од силних закрпа.) Скупио 5 -ко у Вршцу.

Пред судом. Судија. Јесте ли ожењени ? Оптужени. Јесам. С у д и ј а. Од кад сте у браку. Оптужени. Е, — та моја жена каже да смо три године заједно. Ал мени се чини да је много више.

Галантерија. 0 н. 0, милостива, ви сте сваке године лепша. 0 н а. 0 молим, молим ви ми сувише ласкате. 0 н. Сувише ? ! Е па добро. Рецимо дакле : сваке друге године.

Препирка. Препирао се један јуриста и један медицинар чија је наука старија. Моја је наука старија од твоје, — рече јуриста, јер кад је Кајин убио свога брата Авеља, то је био први криминални случај. Хој, хој ! — одговори медицинар, — моја је наука много година старија. Кад је бог створио Адама, таки му је ексартикурирао ребро, да од њега створи Еву. А то је, пријатељу мој, била прва хируршка операција.

У школи. Професор. Мени се чини као да сам вам већ мало и досадан са мојим дугим предавањем. Један ђак. 0, боже сачувај. А молим, о чему сте пр давали ? Погорелац. / Се^асмо у кафани и разговарасмо сваки о своме јаду, кад ето ти једног просјака са црвеним носом, све иосрће, неће бити од глади, него можда од оне силне жеђи, коју је пре једног сата имао. „Уделите сиротом погорелцу", мољаше он. „Пре десет дана изгорела ми је кућа и све имање." А имаш ли ти сведоџбу да си заиста погорелац ?" запитаће један од нас. „Немам, гоеподо, немам. Имао сам је, ал кад ми је кућа изгорела онда ми је изгорело све, иа и та сведоџба."

Брачни лек. Моје младе кумице Тинке муж често се задржао у вече у друштву својих нежењених пријатеља, па би онда, наравно, касно долазио кући и жени својој. Кад се тако опе|д једаред закаснио чак до поноћи, — наишао је на прави лек. Он се дошуња до врати своје спаваће собе и полако куцне на закључана врата. Таки за тим за чује изнутра гласак своје жене „Милоше, јеси ли ти ?" — Мој кум, ма да је био мало ћефлеисан ипак је знао да се не зове М и л о ш. — Али ето, баш то је био лек од његовог касног долазења. Од тога доба увек долази рано кући, па и кад спава он Једним оком опреза и дебелу дренову батину има близу кревета, — ако би се какав Милош појавио, да му ребра намести. (Мени је моја кумица поверљиво признала, да се она није сама досетила томе леку, већ ју је њена мати томе научила.)

Цела истина. Кад се ловци скупе да у друштву вечерају, ретко кад прође без таквих приповедака, које су више забавне него вероватне. Тако је било и у овом друштву. Ал ту се десио случајно један још већи мајстор; па кад су ловци све исприповедали, онда ће он да зачини разговор овако: „кад сам путовао по Африци, ничему се нисам тако зачудио, као кад сам једаред на песку нашао сен једног лава. Мислио сам то је нешто надприродно ; Али на свету нема ништа што би било надприродно, — и мени један Африканац растумачио, како се то могло догодити да је лавов сен, сам, без госе лежао на песку. Па знате ли како се то десило ? Лав није јео три дана ништа, од глади је ужасно рикао, и од те рике сен се његов тако уплашио, да није више смео за аим ићи, него је остао сам на песку. За тафлом. ДомаКица. Господин лајтнант, смем ли вас послужити са овим десертом ? Лајтнант. Захваљујем лено. Лајтнант никад не десертира. (Р1. В1.)

Јоу ! се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.