Starmali

„СТАРМАЈШ" БР. 28. ЗА 1889. 219 у №т*№№тжш#.>*&&х

®, Приац Фердииавд уплашио се од дађе, која се звала „Игњатијев", па отишао у залађе, које се зове „Недођин," ј * з . Што краљица Наталија пе седи у д в о р у, то може имати и добре стране, т. ј. ако тиме буде осигурана од несносних удворица.

=^. „СрпскаРеч" престаје — живела српска реч (или бар срискија реч!)

°/ 0 , Ми сви звамо да је умрго, али даљски спахилук још и сада мисли да је жав — Анђелић.

У Хрватској и Славонији диже се званична струја против пијансгва; — е сад ћемо при првим изборима видети хоће ли владини кортеши бирачима давати воду и то чисту воду.

=. Вбог грешног поп Николе не треба омрзнути и на светог Николу, него на иротив, због светог Николе треба научити памети и грешног поп Николу.

&. Барон Николић није спао на кикиндски мандат. Кикинђани нису спали на заступство барона Николића. Па ако заиста не буде спадања, онда могу кикиндске акције и порастити.

— Испит ? Е, знаш мати тај је већ био. Али злобни професори — та знаш, да су ме увек гонили — показали се и јуче у својој боји. Чим отворим уста — не ваља, а нисам још ни казао ништа. Тако сам онда страдао на правду бога. — Ти си дакле пао! Е, мој сине, то није добро. Шта ће бити од тебе? Шта ће бити од нас? — Ни бриге те није. Ја ћу сад — али то теби само кажем — постати књижевник. -— А шта је то ? — То је независан човек, који пише шта хоће. — Не разумем те. — Знаш, ко је Змај-Јовановић ? Знаш, ко је Лаза Костић? Знаш, ко је ђура Јакшић? — Та знам. — Е, такав ћу бити, и још више. — Велизаре ја се бојим ., . . — Не бој се ништа! Твој син ти каже, књижевник ти каже. — Е на добро, кад каже. А хоћеш ли каве ? — Хоћу. Мати му изађе, да спреми каву а Велизар стане на сред собе. — Знао сам, да ћу јој импонирати, кад јој кажем, с

А. Ако г. ђурковић оде у Босну, хоће ли се „Стара Преса" подмладити, или ће признати да се постарала (за њега)?

(&. „Сто фор. на дан; колико то долази на сат?" — (гако промишља Милан Грозни, кад нема друга посла).

^ Ђука. Ко је велики господип у Шука. Јер он не' служи. • Ђука. Хајд да ти задам један ребус. (Напише на хартији:) 0Шука. Па то је нула Ђука. Ал' као ребус реци шта значи. Шука. (Пљуцка од муке). Ђука. Но кад не можеш тако лак ребус да погодиш опда ћу ти га решити : То је број оних општина, у којима је владика Василијан чинио каноничке визитације у својој дијецези.

Из Кикинде, Некада, можда још пре рођења баропа Федора Николића [ваљда ће ми опростити благоверни што овако рачунам, а не од рођења Христа, а што се тиче ким говори. Али, тек сад ми је позив још милији. Та ја се зовем „Велизар"! Ала је то леио и песничко име! Није онако обично као Јован, Лаза, ђура, нешто је екстра. Па кад изађу прве песме с потписом „Велизар", ала ће се распитивати! „Ко је то ?' запитаће овај. „Та то је нова звезда!" рећи ће онај. Добро те је Србин а није Немац или Мађар!" примегиће многи. „Такви нама требају!" шаптаће се по каванама. „Да га бог поживи!" наздрављаће се по механама. А ја ћу само да ћутим, да ћутим, па тек после неког времена казаћу изненађеном и радосном свету, да сам ја главом тај „Велизар", та „нова звезда". Професори ће пуцати од једа а ја ћу мирно и достојанствено чекати, да се они мени први јаве. То је моја освета, онака, каква мени и приличи. — Што се не обучеш, озепшћеш рече му мати, доносећи му каву. — Сад ћу, сад ћу. — Дакле ниси положио исиит! — Да су били други професори, положио бих га; али ови ми злобе. — Имаш право, сине. Тако је то од кад си пошао у гимназију, јер твоји другови, који су с тобом били у првом разреду, свршују већ права. — Казао сам ти, да ме даш у мађарску гимназију ; али ти не ћеш. џ