Starmali

222 „СТАРМАЈШ" БР. 28. ЗА 1889.

Како куне моја стрина, = Да бог да ти Ухлирж на матуритету комесар био! = Да бог да те „Турски народ" поштеним човеком назвао! = Пера Тодоровић ти деци катихизис предавао и моралу их учио! = Новосадски те таљигаши у Париз возили и дотле вина не окусио, док не стигнеш тако у Париз! = Конштаблери ти девери били ! = Филоксера ти у касу ушла на ти ни американска помада не помогла ? = У Сегедину кућу купио, па ти ју Тиса трећи дан потопила! = Чангови ти географију предавали и лебом те ранили! = Кад се будеш женио, да бог да ти „Наше доба" проводаџисало! = Слаг'о се у браку да бог да к'о „Браник" и „Застава" !

Лепо је то како да није лепо, кад ко какву стару, признату изреку дитира, а у исти мах истинитост њену делотворно потврђује. Малени попа „Нашег Доба" цитирао је у 76. броју истога листа латинску изреку: еггаге ћитапит е5— Па да нас таки и увери, да је то заиста тако, да је и он за то човек, што уме грешити, написао је: „егаге" са једним „г* у првом слогу. А уредник, да покаже е је и он пун хуманитета, припустио је маленог попу „Стармалом", да му он пришије погрешку на нос и тиме себе да онечовечи. Но ми маленом позу саветујемо само то, да се од сада не служи са латинским цитатима, - умеће он грешити и без тога.

Стари римски натписи, I. Т1ВЕК1У5. ТЕ. УШОМ. УШО. СКАОУЗ. АШОМ. II. РО. РШУ5. УОВ. Ш. АЕ1. Ш. Ш1\ Т Е. 51. ОЕБ1. ВЕЕЕУМ. АКА. МУ. IV. АЕА. С. ЕМО. ТЕК.КА. Т1. д. АЕК.А. V. АКА. РЉАТУб. N. АМАУ1. ИА. VI. б. ОБ. 5У5. ТЕКд. Е. бУАТЕКд. Е. 5МО. 15Р1. АЕ1.

Не знам. <, Не знам шта ћу радит' Кад наступи зима, Како ћу се згреват' Кад застуди клима? Пећ у соби мојој — Собо моја јадна, Биће, као увек Незгрејана, хладна. . . Често пута мислим На невољу круту, Бар да ми је тебе Мој зимски капуту. . . Већ и тебе немам, Жељо моја жива, Одн'о сам те тамо — . . . Ух, прок^ети — Чива! Па зато ћу морат' — Заједно с' судбином Једино се згреват: „Соколовим" вином. Кеверишанин.

Оакалудости ђуке Босиног, чувеног брзоплета. Стенографске бедешке. „ПГга, зар ви господине, сасвим сами вечерате! Ако допустите, ја ћу сести у вашу средину." „Во се веже за реч, а човек за рог."

„Загледао сам се у оног господина преко; мо а да смо се кед год познавали, — или ја њега или он мене."

„Има ли што ново из Србије, ја од јутрос ишчегсујем мог ујака, канда ће бити кише, а ви ваљда још писте ручали." „Та знате ви добро што ја нећу да кажем, ал оканимо се луда разговора, ви нисте дуванџија, а мени, вите, нрија ово пиво." „Тургењев, Тургењев, та добро, добро, нека је тако, ал где би ви плаћали десет фор. за тако малу^собу, а знате лн ви да ја за шест недеља подерем два пара ципела." Опет звони, мора да је неко умр'о, а мој барометер једнако пада ; шта велите хоће ли бити шта од певачке беседе." „Јохан, донесите ми или ниво или новине, код мене се данаскречи а комшија Јефта канда још није оздравио." „Право кажете: мера вера твоја спасет тја." Да, да, људи се уче догод су живи бога хвале." „Гле, куд сам ја забасао! Пошао сам у променаду, а мој сат стао." „На здравље, кума Јосиме, то јест ако је и вама већ носле подне". Стенографисао Амиџа,