Starmali

1БЗСово^л:е Оа-дзг ЗО- гЕзсогве^бра, 1333.

■Стармали" издази тринут месечнс. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на '6 месеца 1 ф . За Србију и лруге краЈеве,18 — 5, — 2 1 /> динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован ЈозановиК; Издаје пшамаарија А. ПајевиВау Новом Саду Руксписи се шиљу уреднику <1)г. Ј. Ј«уапо\ јс, КашепЈс, (8геш) 8уг511Јеп(. — Претплата и све тато се тиче администрацијр пвље ее штампарији А. Пајевића у Нов. Саду, из Србије књижари Баложиба Веоград и Ниш. — За оглаее нлаћа се 6 новч. од реда. М<1№№ЈШтШЖ№№ЖЈ№№тМ№вЈ№т№№Ш№1№МТЖ№№№Штт*М$тЖЈЈУ.ЖЈ№ЈЈЈЖШЈЈШЈШ%

Има л' код нас, . . , Има л' код нас комуниста И социјалиста, Ка' што веле неки наши Добри богаташи? Ја би чисто мог'о рећи: Иди збогом, маеи, Та то код нас тек сневају Богати Гавани. Ја не видим комуниста Ни соцвјалиста, Бар не држе, јер немају Свога стручног листа. Ал ја видим друго нешто, Видим ргша У1б1а, Видим доста, и сувише Српских нихилиста. Међу српским богаташ'ма Има нихилиста, Што не држе ни једнога Србинскога листа. — а —

ћ а-ћу! Човек треба у свакој ненрилици да се зна утезиити. И ја се чудим што народ наш није измислио пословмцу, која би глаоила: Теши, теши, иак 1еш истесати! Исин вростога свештеника српског из Смиљава у горњој Крајини, да је гао у очајање за то лпо је Србиз, да је рекао: Србину је суђено да други за њега (и на њега) измипљавају, од те суд-

! бтне немаш куда утећи, — он би данас можда мешао мастило у каквом неуредном уреду, пута му не би | нико прокрчио, ма да би му црева дан и ноћ крј. ча ла, а он се држао начела: теши, теши, и тесао ј' тесао. и тако данас наш Личанин постаде Тесда -- нови Едисон. (Истива, у Америци се не пита: ко је Међар? или: ко није Србин, Хрват, Словак, Румун? и т. д. већ ко је човек еа своме месту. За то н. пр. Аца Зуб и не иде у Америку — а Јота, Грозни, Лемај-ић е*. сотр. они су сад већ људи на ј своме месту, и као такови радо бм ишли у Америку, ал у њих се опет заљубили држ. одветници па их не пуштају). Јесте, треба се знати утешити у свакој неприлицв, и ја би подигао вечитн споменик, ономе Циганину, који је имао обичај уз сваку другу-трећу реч казати: „Не дај, боже, горе!" Па кад су га једаред неки адвокати свукли до голе коже, а неки жандари (сад вли ради пристојеости, или веџоајући се у своме хуманитарном позиву) везали га за један колац у каћском риту и подговорпли комарце да му покрију наготу, иаш је Цига био и сад прави стојик (јер није могао ни сести ни лећи), који су туда пролазили питали су га са великим саучешћем: како ти је, Циго ? — А он је одговарао: „Не дај, боже, горе!" — А зар би ти могло бити и горе?! — „Како да не, да наиђе од куд какав пијан солгабиров, па да запали рит, — зар ни онда не би било горе?!" — И Цига је имао право, и „ Не дај, боже, горе!" остала је најутешнија реч за све оне, који се другим чиме боље утешити не знају. Ето и нас сада боли до срца, што је патња дичне Црне Горе велика и много већа од њенога јаука, а ми једва можемо да јој и мрвицама помогвемо. Ал могло би бити и горе. Да су Цреогорци мекушци, које ухвати дрхтавица кад немају паштета и