Starmladi

Бр. 10. и 11.

Стр. 81.

Еп играми. Старцу. Срби да су Јакшићи То и мало дете зва; А да Ходош није српски Може рећи с а м о В л а'! * г Да им запушимо уста." Куева си требао Народу га хвалио, И он те је требао, Ал' ти је иодвалио. И наравно да се срдиш Па га сад тек грдиш!

Из мојих успомена.

Ј. Т. : „Ми автономиЈЈГ по кееи — а автономија нас но глави!"

Нуфер у мјесто зембиља. Еле прође и тај дан кад је босанско херцеговачки народ могао од срца да се ])адује што му се пружила та сретна прилика, да у својој средини могу синовеком љубави и искреним чувствима лојалности и нодајничке вјерности поздравити његово величанство нијмоћнијега и најправеднијега заштитника и чувара својих ирава и светиња, цара аустријскога — на свом земљишту. И вала мора се рећи да је лијспо и

На знање г г. мретилатиицима, Због страјка штампарских радника, није могао наш лист на време изићи, а због тога су неке ствари у листу, које су већ раније биле сложене, као и насловнЈ. слика мало закаснили с актуалношћу и ми се ради тога извињавамо код г. г. претплатника и уједно их молимо, да изволе обновити претплату а нарочито оне, који су иисмом опоменути да плате — јер овако збсг страјка с претплатом лист неће на време излазити — јер Д)т иас управо до грше дави . . . Молимо дакле све пријатеље који нашег малог али слободног и независног према свима и свакоме сатирика „Стармладог" волу — да нам што пре пошљу претплату. С ноштовањем Уредништво и администрација „СТАРМЛАДОГ". Његово величанство дочекано — а још лијепше Њ. величанство према народу расположено било управо таио. да су куФераши, мехкиши и ир дектери зеленили, плаветнили, жутили се, црнили — и све боје, већ но свом о^ич.ју ми ењали... јер прдектери су мислили да ће они као највеК". улизице — највећои владарском мплошћу бити обасуте, кад т.чмо а њихов Штадлер добио бујрунтију, која је овако гласила: „Чујем, да ете опет били у Риму? Ј Штадлеј) се на то почео извлачити и језу-