Statistika cena poljoprivrednih proizvoda u Kraljevini Srbiji od 1890. do 1895. godine sa dva diagrama

— XII —

пшеничнога брашна била је веома нестална и променљива. Код кукуруза и кукурузног брашна нема овога колебања. Релативна цена кукурузног брашна подизала се постепено до 1892. године, закључно а за тим је опет правилно опадала, и у 1895. години била је нижа од цене у 1890. години.

Из Србије се брашно слабо извози, ну ми ћемо ипак овде изнети податке о том извозу.

Количина Вредност Просечна

Quantité Valeur цепа. за

ГОДИНЕ пар Б = 100 ктр.

. 2 Prix 8 извезенога брашна па ИЕ ANNEES de la farine exportée |H0Yen pa” re mm

krp.—kilogr. auu.—francs

1890. · · · · 138.703 29.855 21:52 | 1891. + - - | 511.078 146.045 28-57 | 1892. · · - · 4.256 992 29:51 | 1893. - - <- 2.635 531 | 2015 | 1894, . . . . 1.217 981 2720 | 1895. · · · · 4,245 802 18:89 | Csera—Total 662.129 178.556 26:97 Просеч.-Моуеппеј 110.355 29.759 26:97 |

Из ових просечних цена, које ниу колико не одговарају нашим тржним ценама, излази, да ово није извоз нашега брашна, већ је то већим делом страно брашно, које је најпре пријављено за увоз, а по том натраг враћено.

Тако извезено је брашна У ГОДИНИ У АУСТРО-УГАРСКУ У ТУРСКУ У ДРУГЕ ДРЖАВЕ

К и л о ЕР А М А

1890. - 10.841 80.079 47.783 1591. · 113.935. 14.806 382.332 1899. · 9.991 800 195 1893. · 2.045 590 == 18924. . 370 627 220 1895. · 2.950 1.950 15 Свега 132.772 98.152 431.205 Просечно 22.129 16.859 71.867

У ВРЕДНОСТИ ДИНАРА

1890. - 2.909" 16.780 10.115 1891. - 24.911 2.718 118.443 1892. . 812 125 95 1893. 354 1477 1891. . LOS (1; 20] 1895. · 128. 959 115 Свега, 29.566 20.285 128.705 Просечно 4927 8.881 21.451

Према томе просечна цена једнога товара (100 килограма) брашна износила је динара код извоза

У години У АУСТРО-УГАРСКУ У ТУРСКУ У ДРУГЕ ДРЖАВЕ

1890. - 27-21 20:96 24141 1994. = _2И781 18:36 30:97 1899. - 2438 18:13 28-00 1895 amies 30:00 =

1894. . 27:84 92:06 12:27 195 MED 20:72 15°70

Просечно 22:29 20:62 29:83

Брашно извезено у Аустро-Угарску, по овим просечним ценама, могло је бити само странога порекла а никако наш домаћи производ. Тако исто велике су просечне цене брашна извезеног у Туреку. Што се пак тиче брашна, извезеног у остале државе, ту је разлика у просечним ценама тако велика, да не може бити ни мало сумње, да је пријављена вредност нетачна. Овим поређењем хтели смо показати, како би при одређивању вредности нашега трговинскога обрта требало поћи другим правцем, који је већ свуда усвојен, т. ј. да цену увезених и извезених предмета одређује стална комисија, састављена од стручњака.

Остаје да видимо како је стајала цена хлебу у овде посматраном периоду.