Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama

ne

једног домаћина мања од вредности у 1900 год. Али је та вредност мања и од вредности у 1895 год., и ако је укупна вредност стоке у 1905 год. већа од укупне вредности стоке у 1895 год. То долази од повећаног броја домаћина у 1905 год. По варошима се увећала вредност на једног до_ маћина у току ових петнаест година ва 344 па п по селима има повећавања у овом погледу, али је оно много слабије, јер износи само АЛ По варошима је само у 1895 год. било више | вредности на једног домаћина, а по селима долазило је и у 1900 и 1895 год. више вредности но што је долазило на једног домаћина у 1905 год. По окрузима је долазило на једног домаћина

од укупне вредности:

Проценат

1900 1905

у округу динара повећања смањивања моравском · · 55509 · 465:08. =— | 162 нишком · - 61471 АБ5:85 | — | 2575 пиротском · 29 94 и 2 О 971 подринском - 71849 | 52905 (=== _ 2158 пожаревачком · · 53945 22144 — 2159 рудничком · · 418:09 260:08. _— 3°7 смедеревском · · 635'08 56908 — 10:4 TUMOUKOM + + : + 440:93 402:34 8:7 топличком - +: - #5548 49674 8655. ужичком 206 AS T0 29 а чачанском · · 48971 37568 — 222

Једини је топлички округ од свију округа у Србији у коме не само да се није смањила

1900 1905 Проденат

у округу динара _ повећања смањивања | Вредност која долази на домаћина, но се је чак београдском · · 81330. 606:2/. .— 2574 и увећала, и то за читавих 8'/,. У свима осталим ваљевском · · 991:40 64532 — 34'9 окрузима та се је вредност смањила, пито у неким врањском - 39798 36063 — O4 више, у неким мање. Најмање се смањила у крагујевачком - 58462 478:98. = . 177 округу рудничком (8:7%/,) и крајинском (6'8'/,), крајинском ….365:32. "34038. — 6°8 а највише у ваљевском (34-9"/,), нишком (25:5°/,) крушевачком = 50325 24500 —— 974 и београдском (25:40).

П. КОЊИ.

У чисто земљорадничким земљама, ако су · још при том и на високом културном ступњу, коњарство може играти веома важну улогу у привредном животу. Употреба коња у земљорадњи узима све већег маха и потискује говеда, која су до сада заузимала првенство као послуга земљорадње.

| Србија је чисто земљорадничка земља, и код ње би према томе коњарство требало да заузме једно од важних места у њеном привредном животу. Али је она још на врло ниском културном ступњу у погледу земљорадње, те се и коњи _ веома мало или готово нимало не стављају у службу земљорадње и услед тога и коњарство _не заузима важно место не само у целокупном привредном животу, но и у самом сточарству, као оделитој привредној грани.

Пописима је утврђен овај број коња:

1866 год. . 199,985 1890 1163-3914 1895 + 169.928 11900 . 184.849 19005

· 174.363

Све до 1900 год. број коња увећавао се је стално, а од 1900 год. почело је опадање броја коња. За 34 године, од 1866—1900, порастао је број коња за 61.864 комада или годишње по 1843 комада, а за последњих пет година опао је број коња за 10.486 комада или по 2.097 комада годишње. Појачање до 1900 год. износи у годишњем проценту !'48'/,, а опадање од 1900—1905 год. износи годишње 1:13"). Према томе, опадање у последњем периоду просечно је мало мање од напредовања у ранијим периодима. А у времену од 1866—1905 год. увећавао се број коња годишње са 1317 комада.

Прираштај је износио:

у периоду комада тодишње по 1866—1890 : 40.406 137%, 1866--1900 : . 64.864 1:48), 1866-—1905 : M1 T8 107] 1890—1895 · 6.587 0:809/, 1890—1900 - 4250 а 1890—1905 · OT) 1895—1900 - -14991 1:76, 1895—1905 · 1.435 0:96.

A*