Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama

Ми —

Коња од 4—-19 година највише је у Београду и крагујевачком округу, а најмање у ужичком и крајинском. округу.

Коња старијих од 12 година највише je y крајинском и ужичком округу, а најмање у рудничком и ваљевском округу.

По својој употреби коњи се деле на јахаће, теглеће и товарне. Ова се подела односи на све

коње старије од четири године, и овде ћемо размотрити њихов однос у овом погледу. По тој подели изпосио је број коња: 1895 1900 1905 јахаћих · 46.916 49.779 49.555 теглећих 52.640 56.303 59.664 товарних -+ + 91.183 40.287 34.693 Ceera : - 136.739 146.869 148.842 у IL р 0 IL е H Te у јахаћих · 34:81 3401 3445 теглећих - 88:49 38'47 41:18 товарних · 97:20 ADR 22007

За, 1890 годину немамо података о подели коња по употреби, јер те године и нису купљени · подаци по таквој подели. Имамо, дакле, податке само за три последње пописне године.

Према овим пописима можемо утврдити развој коња у овом погледу: На рачун товарних коња увећава се број. теглећих коња, док је проценат јахаћих коња остао готово исти у свима пописним годинама.

Број теглећих коња порастао је за последњих десет година за 13'8%/, а за то исто време опао је број товарних коња за 6:80/, док је број јахаћих коња порастао за 5:69.

Проценат јахаћих коња остао је готово исти за ових десет година; проценат теглећих коња увећао се за 7'167ј, а проценат товарних коња опао је за 11'50%/.

Од 100 коња старијих од 4 године било је

по варошима по селима Јјаха нижи и са и == 30:58 35:03 теглећих · 60:49 38:66 товарних · 8:93 26:31

Велика je pasanka у погледу поделе коња по употреби по варошима и селима. Истина да и по варошима, као и по селима, највећи проценат припада теглећим коњима, али докле тај проценат по варошима износи 60:49, дотле он по селима износи само 38:66. Исто је тако ве-

округу, а најмање у смедеревском,

лика разлика и код других врста коња. Mo he”

се најбоље видети из упоређења. Варошки коњи стоје према своским код јахаћих · · као 100: 1145 „ теглећих · » 100: 63:9 » товарних · » 100: 994'6

Највећа је разлика код товарних коња, којих по селима има скоро за трипут више но по варошима. Овај је однос по окрузима био овакав у

1905 години: Од 100 коња старијих од 4 године било је: у овругу јахаћих теглећих _ товарних

београдском 911 64°! 159 ваљевском 30:9 578 (195) врањском 294 13°4 54152 крагујевачком · : : 63°4 31:6 5'0 крајинском · DA 35'6 1229] крушевачком · · : : 4673 28'6 DSL моравском · · + : 577 35'8 6:5 нишком · : : 5319 25:3 20:8 пиротском 5980 5:0 59:93 подринском · · 15:9 731 11'0 пожаревачком 0979 713:8 4°0 рудничком 750 12'0 13'0 смедеревском · 33'3 628 3:19 тимочком 696 18: 1222. топличком ОБ 941 LE YKHUKOM : : 1201 5:38 82:6 чачанском 944 9:0 66:6 у Београду : 36:25 61°6 (59

Јахаћих коња има процентуално највише у рудничком, тимочком и крагујевачком, а најмање у ужичком, подринском и пожаревачком округу.

Теглећих коња има процентуално највише у пожаревачком, подринском, београдском и смедеревском, а најмање у пиротском, ужичком и чачанском округу.

Товарних коња процентуално има највише чачанском, пиротском и врањском пожаре-

у ужичком,

вачком и београдском округу.

Подела коња по употреби зависи, дакле, од природе земљишта. У равним окрузима има, највише теглећих коња за вучу кола и обрађивање земље, док је у тим окрузима веома мало товарних коња. У планинским окрузима има највише товарних коња, док је теглећих коња веома

ie Es о јез