Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama

уп. ©

И по броју, и по својој улози у привредном животу нашега народа, овчарство стоји на првом месту у сточарству Србије. Овце се са малим изузетком могу наћи готово у свакој сеоској кући. То је стока која се налази у кући и најбогатијег, као и у кући најсиромашнијег сеоског домаћина.

По броју, овце долазе на прво место у сто"чарству Србије, зато је овчарство и најважнији део сточарства. Ово преимућство овчарства над свима осталим врстама домаћег сточарства долази од природног положаја Србије, а и од начина на који се земља обрађује. По положају своме, Србија спада у планинске земље са згодним положајима за напасање ситне стоке. Како и велики део земљишта није обрађен, то је тиме

_ створена могућност да се држи већи број ситне стоке, којој је потребан велики простор за на"пасање. Томе доприноси и сам начин земљорадње у Србији. Велики простор обрађене земље је под њивским усевима, која је погодна за напасање ситне стоке. Овоме иду у прилог и велики простор воћњака, који су такође веома подесни простори за напасање.

Важност овчарества је поглавито у томе што овце служе као најглавнији извор за добијање најглавније хране нашег сеоског становништва. Млеко и бели смок поглавита је мрсна храна по нашим селима. А, као што смо већ раније

" видели, веома се мала количина млека добија, од крава. Важност овчарства је још и у томе што пружа грађу за најглавније врсте народног одела.

Пописима стоке утврђен је овај број оваца:

1866 год. 2,677.310 1890» 2,963.904 1895 , 3.094.206 1900 , 3,061.759 1905 , 3,160.166

Према овако великом броју оваца, овчарство заузима прво место у сточарству у Србији, јер од 100 комада укупног броја стоке било је оваца:

1866 год. 1890.»

50:66 комада 5414 +

В Ц Е. 1895 год. 55:07 комада 1900 » 5468 »

У свима годинама број оваца је најпретежнији у укупном броју стоке, он износи више од половине целокупног броја стоке, али се опажа да се број оваца умножава на рачун других врста стоке. За 39 година умножио се проценат оваца са 4:54, а на рачун осталих врста.

Повећање је, без мало, стално и у бројном односу. За 39 година порастао је број оваца за 489.856 комада или годишње по 12.381 комад. То у процентима износи 18:03 или годишње по 0:46. Овај пораст у броју оваца није тако велики, али је велики кад се узме у обзир пораст целокупног броја стоке, који за ових 39 година износи само 833".

У времену од 1890 до 1905 год. број оваца је порастао са 196.262 или годишње са 13.084, а то је са 6:62"/, или годишње са 0:44". Овај прираштај је мало мањи од прираштаја у времену 04 1866—1905 год.

Укупан број оваца по селима и по варошима износи:

по варошима по селима у опште тодине Е о M а À а 1890 68.006 2,895.898 2,963.904 1895 66.675 3,027.531 3,094.206 1900 72.111 9.989.648 3,061.759 1905 198.191 3,031.975 3,160.166 Од 100 оваца долазило је: по варошима по селима

тодине Е о M à À а

1890 9-46 97-54

1895 9:16 97-84

1900 9:36 97-64

1905 4-06 95-94

Највећи део оваца налази се по селима, као што је то случај и код осталих врста стоке, али је ипак занимљиво да се број оваца по варошима у последњем времену јаче повећава, но што је то случај по селима. По селима се повећао број оваца за #7'/,, док се број оваца по варошима повећао за то исто време (1890—1905 год.) за 88'5"/.. Услед тако неједна-

ког повећавања њихов међусобни однос мењао # 4