Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama
је било у београдском, ваљевском, смедеревском, ужичком и чачанском округу.
Овде ћемо, ради упоређења, изнети број коза и њихово кретање у неким европским државама.
с a · језје в Ме = = ЈЕ | – г | Број |= 52 À = Број |= == 5
з 8 | а с3 Р- | сз ; 5 коза ВУ |БЕ = rosa SE = 5| = 5
о
Аустрији + - : 1890 1,035.832| 3:3! 4:511900 | 1,019:664| 83:3| 3:8 Bearujm + : - | , 248.715| S'4| 4:511906| 241.045] 8:2| 3:6 Бугарској - = — | — |1905 | 1,370.201 | 142] 33:9 Данској - + + | » 13.405| 0:3| 0:611903 38.984! 1'0] 1'5 Немачкој · · 5 = — | — |[1904| 3,329.881| 6:1| 55 Норвешкој > 822.861| 1:0) 1611 1900 | 214.594] 07) 97 Румунији · · > 163.083| 1:2| 3:211900| 282.515| 17) 39 Русији · · · · » |1,276.137| 0:38! 1'4]1906 | 308.810) 0:05| 0:3 Србији · · 5 509.788) 10:51 28:5 1905 | 510.063) 10:6] 18:9 Утарсвој · · • : 270.192! 0:8| 2:0]1900| 277.060! 0:8| 14 Guxcro)j > 18.700) 01) 0:8| 1905 6.276 0:02 0:3 Француској · · | »„ | 1,505.470) 28) 91906 | 1,456.866| 27) 3:6 Холандији а — — | — | 1904] 165.497] 50] 32 Швајцарској · 5 416.323) 10:0) 141] 1906 | 362.117) 8:9) 10:9 Шведској · · · > 90.548| 0:2] 1:911905 65.285| 9:1| 1:2
По апсолутним бројевима највише коза има у Немачкој, а најмање у Финској, где је тај број и сувише незнатан. Од петнаест држава за које имамо података, Србија долази на пето место по броју коза. | | У односу према површини највише је коза у Бугарској, па у Србији, а најмање је у Финској, где једна коза долази на 5000 хектара. И у односу према становништву исти је ред држава као и у односу према површини.
Од дванаест држава за које имамо података, напредовање у броју коза показује се у четири државе, а то су Данска, Румунија, Угарска и Србија. У свима осталим државама показује се опадање у броју коза.
Ово су врсте о којима је вођено рачуна приликом пописа: јарићи, јарчеви и козе.
По овакој подели било је:
E о M а À а
тодине јарића јараца коза 1866 53.462 17.146 2912205 1890 116.419 16.755 316.964 1895 711.628 21.616 426.747 1900 29.056 15.683 90 о 1905 56.962 119292 433.159 у проценту
1866 ПОЕНЕ! 5:68 76'61 1890 22-84 9220 оној 1895 14:76 4:19 81:12 1900 13:67 3-63 89:70 1905 МАКО ОШ 84:92
— XXXV —
Опажа се јако колебање у броју код свију врста у току ових 39 година, па ипак се увећао број код свију врста, кад се 1905 год. упореди са 1966 год. То повећање износи код јарића 6:5"/., код јараца 168", а код коза 87:3%/,. Према 1890 год. код јарића је опао број за 51"/,, код јараца повећао се број за 19'/ и код коза за 157.
Однос јараца према козама био је овакав:
На 100 коза долазило је јараца
1866 год. 1:41
1890 445
SNS 5:06
1900.» ИН
90 И 4:60
Укупна вредност коза износила је: по варошима по селима укупно
тодине À и IT а P а 1866 2 6 2.9.91.906 1890 70.615 9,995.598 3,266.213 1895 47.234 2,878.368 2,925.602 1900 48.454 2,825.286 2,873.740 1905 184.302 4,501.198 4,685.500
Вредност коза по варошима увећала се за петнаест година са 113.687 дин., а то је за 160:9°/,, више дакле но што износи повећање код броја. За последњих пет година повећање вредности је за 280:3"/. По селима се за петнаест година повећала вредност коза за !,!05.600 дин. или за 32:6'/, а за пет последњих година повећање износи 1,675.919 динара или 59:3'/,. Укупна вредност коза повећала се и према 1866 и према 1890, као и према 1900 години, и то је повећање веома јако. Оно износи према 1866 год. 84'0'/, (годишње #2'27/), према 1890 год. 35:2"/, (годишње 2'8"/), а према 1900 год. 63:0%/. (годишње 126"). Ни код једне врсте стоке није било овако наглог повећавања, у вредности као што је то овде случај, а особито кад се узме у рачун повећавање у времену 19001905 год.
Од вредности коза долазило је на једног становника :
по варошима по селима укупно тодине A и H а Р а 1866 ? ? 2-08 1890 0:95 1:80 1:60 1895 0:15 IT 1:26 1900 0-14 1:39 1:15 1905 0-45 1:97 ("ТА
д“