Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama

— XLIX —

Ha 100 Ha 100

у овругу Број кошница хектара становника, врањском · · · 34.979 1'6 3:00 крагујевачком · · 29.061 4°0 5:31 крајинском · · · 19.736 1'6 4:51 крушевачком · · 24.875 SD 5:60 моравском · · · 31.276 8'2 5:02 нишком · · · · 27.676 34. 4:69 пиротском 15.095 871 1525 подринском · · · 31.658 95 5:99 пожаревачком · 42.208 3'9 6:69 рудничком 19.450 2:8 5550 смедеревском · · 21.578 45 4:93 тимочком 25.632 20e 6:39 ·" топличком 15.149 1'0 2:68 ужичком · · · · 22.181 2:6 6:07 99.306 dr 4:81

чачанском

По апсолутним бројевима највише кошница има округ пожаревачки, па онда врањски, подрински и др. а најмање руднички округ.

У релативним бројевима, у односу према површини, највећи је број кошница био у ваљевском и смедеревском округу, а најмањи у топличком округу. У односу према становништву највећи број кошница има ваљевски и пиротски округ, а најмањи врањски округ.

Ако се упореди 1900 са 1905 год. у погледу броја кошница по окрузима, видеће се да је повећање било само у ужичком округу, и оно износи за 3:1"/, а да је у свима осталим окрузима било опадања.

То опадање износило је:

у округу ој подринском 25 чачанском · · · 8'4

: IHPOTCKOM · > + + + + 13°4 ваљевском · 140 пожаревачком · · · 1959 рудничком · · · · · · · 246 крушевач ком 2774 врањском 27'8

| THMOUKOM 284 моравском · 32 0 нишком · · · 32:8 београдском 347 крагујевачком · · · 36'5 топличком • + + + + : 36°7 крајинском 38'6 смедеревском · - + - 39'!

ОТАТИСТИКА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ — КЊИГА XXXII

Тек од 1900 год. прикупљају се подаци по подели кошница на ђерзонке и вршкаре, иначе до тог времена прикупљани су подаци само о броју кошница у опште.

Према овој подели било је кошница

Број Проценат 1900 1905 1900: · 1905 вршкара 170.587 127-782 99:59 2 9788 ђервонки 12.469 11.309 6:41 8:12

Пошто је број кошница у опште опао у 1905 год. према 1900 год. то је опао и број кошница ђерзонских, као и број кошница вршкара, само што је то опадање било код вршкара много јаче но код ђерзонских. Оно је износило код вршкара 25‘1°/, а код ђервонских 9'3"/.. Према томе узрок због кога је било опадање кошница у периоду 1900—1905 год. јаче је утицао на кошнице вршкаре, но на кошнице ђерзонке. Зато се и њихов међусобни однос из-

менио. Опао је проценат вршкара, а повећао се

проценат ђерзонака. Од укупног броја ђерзонака било је по варошима и по селима:

Број вошница Проценат кошница,

1900 1905 1900 1905 по варошима · 4.202 - 3.781 83:70. 33:43 по селима 8.267 7.528 66:30 66:57

Сразмера између сеоских и варошких кошница ђерзонака остала је готово иста како у 1900 год., тако и у 1905 год. са малим опадањем по варошима, што значи да је било готово подједнако опадање како по варошима, тако и по селима. То је опадање било код кошница по варошима 10:02°/,, à код кошница по селима 8:95"/.. Код вршкара је то опадање износило по варошима 10:3°/, а по селима 25'8'/..

Да ли се из овога може закључити да земљорадници по селима напуштају пчеларење вршкарама 2 Јер како би се иначе могло разумети онако велика разлика у опадању кошница по селима 2 Проценат опадања код вршкара износи 25-8°/,, a код ђерзонака само 8:9'/, а то је скоро за три пута мање од првог опадања. Међутим, по варошима је то опадање било готово подједнако, како код вршкара, тако и код ђерзонака. Занимљива је и ова појава: Видели смо већ да је број кошница опао у свима окрузима сем ужичког, кад се узме у рачун укупан број кош-

E