Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama

— LI —

вредност у топличком округу. Вредност кошница је опала, у свима окрузима у току последњих година, па и у Београду, али је то опадање најслабије у подринском и ужичком округу, а најјаче у крајинском, крушевачком, крагујевачком и тимочком округу. Према становништву највише вредности у кошницама има у ваљевском, пожаревачком и ппротском округу, а најмање у врањском округу.

Просечна вредност једне кошнице износила је:

по варошима по селима у опште тодине до Сир | ато ео се 1890 6-64 6:36 (6:21 1895 10:95 10:49 10:51 1900 1412 10:72 10:95 1905 Aa 941 9:67

Просечна вредност кошница по варошима већа је од просечне вредности по селима у свима годинама. Највећа је разлика између те две вредности у 1900 год., а у 1890 год. биле су скоро једнаке. За петнаест година, увећала се просечна вредност по варошима за УМ по селима sa 47:9°/, у опште за, 55:7'/. |

XIL 2XK H

Ово је тек други попис којим је обухваћена и живина. Раније се живинарство и није сматрало као нека важна привредна грана, којој је ваљало поклањати нарочиту пажњу пописуjybu je. Тек 1900 год. извршен је први пут попис живине, а 1905 год. други пут.

Међутим, не треба ту привредну грану узимати олако. Жеивинарство постепено постаје све важнија грана у привредном животу нашега народа, а особито ће се та важност развити у будућности. Ова је грана важна и због своје непосредне улоге у трговини Србије, а још више због посредних улога које заузима у трговини и које треба да буду главни циљ модерног живинарства. Укупан број живине износио је:

1900 год. 4,740.959 1905 5,022.962

Као што се види, напредак је за пет година приличан, али ће он доцнијих година бити све већи, према тражњи на тржиштима. За пет година пораст је износио 282.003 комада или го-

Кад одвојпмо кошнице вршкаре од ђерзонака, онда је њихова вредност износила:

тодине ђервонака, вршкара 1900 250.816 1,754:027 1905 176.458 1,168.325

У 1900 год. вредност вршкара била је за 69 пута већа од вредности ђерзонака, а у 1905 год. за 6:6 пута, а код броја кошница, број вршкара већи је од броја ђерзонака у 1900 год. за 13:7 пута, а у 1905 год. за 11:83 пута. Вредност ђерзонака опала је за пет година за 29'67/, а вредност вршкара за 33'4'/..

Просечна вредност кошница по овој подели износила је:

ђерзонава вршкара тодине д пи н ар а 1900 ADO 10:28 1905 Ја

15:60

Вредност ђерзонака је, дакле, већа од вредности вршкара, што је и сасвим природно, али опадање просечне вредности код ђерзонака је веће но код вршкара, што не би требало бити.

B H H A.

| дишње по 56.401 комад. У проценту то пове-

ћање износи 5:9 или годишње по 1:2. Ако одвојимо вароши од села, онда је из-

' носио укупан број живине:

Број живине Проценат живине

1900 1905 1900 1905 по варошима 379.031 4 5а ENTER SOMME » селима 4,865.998 4,551.380 7 92:11. 90:62

За пет година укупан број живине порастао је и по варошима, као и по селима, и то по варошима за 96.551 комад или за 25e Mano селима повећао се број живине за 185.452% комада или за 4:20. Услед тако неједнаког повећања и проценат њиховог међусобног односа променио се у корист живине по. варошима, а на штету живине по селима.

Према површини био је овакав однос жи-

вине: На 100 хектара површине долазило је живине:

1900 год. 98:15 комада

1905.» 103:98. |