Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama
ere
Као што се види, има прилично велике разлике између вароши и села у овом погледу. Истина је да је и у варошима и у селима про"ценат кокошију веома велики, али је проценат осталих врста живине много већи по варотима но по селима. И по варошима и по селима опао је проценат ћурака, гусака и пловака, а повећао се проценат кокошију. То повећање је по варошима веће од повећања по селима и оно износи по варошима 7'/,, а по селима 5:1'/.
Укупна вредност живине износила је: 1900 год. 3,646.022 дин. 1905 » 4,185.157 >
Ако се O0AB0je BaPOIIIH OA CeA1à, OHAà je BPeAност жавине износила:
1900 1905 1900 1905
динара проценат
по варошима 290.355 298: 392 Об 9716 „ селима 8,355.667 4,346.765 92:04. 90:84
Укупна вредност живине појачана је у 1905 год. и то много јаче но број живине. Број живине појачан је за 5'9'/, а вредност је повећана ва 31:2°/, тј. шест пута више од броја живине. То повећање било је и по варошима, као и по селима, и оно износи по варошима 50:97/,, а по селима 99:5"/.. Занимљиво је да је и овде остао скоро исти процентуални однос између вароши и села и у једној и у другој пописној години, као што је био и код броја живине.
У односу према становништву долазило од вредности живине на !00 становника:
1900 год. 146:95 дин. 1905 » 178:01 »
je
А кад се одвоје вароши од села, долазило вредности на 100 становника:
онда је
1900 1905 динара по варошима 82:12 107'36 „ селима, 156:67 190:61
Пошто се вредност живине јаче увећала но што се за то исто време увећало становништво, то је и овај однос вредности живине према становништву повољнији у !905 год. но у 1900 год., тј. више вредности долази на 100 становника у 1905 год. но у 1900 год. Тако је исто и кад се узме посебице однос по селима, а посебице по
варошима, само што је повећање по варошима јаче од повећања по селима. Оно износи по варошима 998", по селима 91:6%/,, у опште 91:7'/.
Како се вредност живине кретала по окрузима, видеће се из овог прегледа:
На 1 ста-
Вредност живине новника 1900 1905 1905
округ À И H a р а
београдски 301.070 319.939 9:98 ваљевски · 222.259 693.770 4:89 врањски 134.28? 189.009 082 крагујевачки 339.630 455.556 2:61 крајински 104.429 103.576 0:99
крушевачки 213.380 212.581 141. | моравски · 312.001 415.283 2:22 нишки 185.871 199.321 1:05 пиротски · 54.416 69.943 0:67 подрински 407.438 603.174 9:74. пожаревачки 598.603 548.068 2820 руднички · 86.451 89.402 1'14 смедеревски 303.416 2893-9107 2:85 тимочки 108.501 144.454 1:02 топлички 57.568 92.909 0:90 ужички 93.080 97:057 0:69 чачански 99.744 113.640 0:86 Београд 97.833 597645 0:66
У 1900 год. највише је вредности било у пожаревачком, подринском и крагујевачком, а најмање у пиротском и топличком округу. У 1905 год. извршена је велика промена у овој вредности по окрузима, те тако на прво место долази ваљевски округ, који је у :900 год. био на седмом месту, за њим долази подрински округ, па тек онда пожаревачки округ, а најмање је вредности | било у пиротском и рудничком округу. У односу према становништву највише вредности има ваљевски округ, за њим долази смедеревски и подрински, који су у овом погледу скоро за половину слабији од ваљевског округа. На последњем месту је пиротски округ.
За последњих пет година опала је вредност живине у крајинском и крушевачком округу нешто слабије, а у пожаревачком округу мало јаче, док је у свима осталим окрузима било повећања. Најјаче је било повећање у ваљевском округу
| (212°/,). Aocra је велико повећање било и у Бео-
граду (96:7%/,), подринском округу (48'/,) и моравском округу (38:17).